SRBIN SE NASLUŠAO PRIČA KAKO JE NORVEŠKA BOGOMDANA: Plata 5.000€, besplatne škole, vrtići, a onda su ga poznanici iz ex-YU šokirali onim što im se tamo desilo

"Sigurno ste se načitali o tome kako je Norveška savršena zemlja, kako se dobro zarađuje, kako su plate 5.000 evra, kako je dobar socijalni sistem, kako imate besplatne i škole i vrtiće i zdravstvo, najmanja nezaposlenost, najsrećnija zemlja, kako su Norvežani druželjubivi i kako prihvataju strance da se uključe u društvo, pa stabilna ekonomija, pa čovek kad sve to vidi misli samo da se dočepam te Norveške"

- Kad pitate naše ljude o životu u inostranstvu, oni kažu snašli smo se, imamo dobre plate i često neće da podele negativne stvari iz tog svog života u zemlji u kojoj žive... A ova priča mi je bila jako čudna i interesantna... 

 - Naime, par - muž i žena sa prostora ex-YU emigrirali su svojevremeno u Norvešku zbog boljeg života, brzo su se zaposlili, imaju dobre poslove, znaju dobro norveški jezik, lepo su se uklopili i kupili nekretninu, uzeli su stambeni kredit i kupili stan...

i posle par godina dobiju dete, sina, i krene dete u vrtić, ali dete kad ode u vrtić neće uopšte da priča norveški a kad se vrati kući priča i maternji i norveški i dešava se s vremena na vreme da se dete upiški u vrtiću, a kod kuće se to ne dešava... 

Primete oni to u vrtiću i pozovu roditelje da porazgovaraju s psihologom i kad se razgovor završio pita dečji psiholog da li se roditelji slažu da se cela konverzacija podeli sa socijalnom službom, da se vidi o čemu je reč... Ali oni nisu hteli nego kažu to je naša privatna stvar, porazgovaraćemo mi s detetom... 

- I to je bila greška. Posle par nedelja stiže njima pisamce, kad ono od socijalne službe. Nekome tamo upalila se crvena lampica da oni nešto kriju i zaključili su da tu postoji zlostavljanje deteta čim se dete tako upiški i neće da priča. I u pismu piše da će doći iz socijalne  službe da odvedu dete.

 - Roditelji se šokirali jer nisu mogli ni da pomisle da tako nešto može da se desi i odmah kupe avionske karte, spakuju se s detetom i prvim avionom kući. Angažuju advokata da proda stan i zatvori stambeni kredit i što para ostane da prebaci na njihov račun... I kako su se vratili dete sasvim normalno, nema nikakvih problema a ja sam onda čuo da je sistem rada s decom tamo skroz drugačiji ne samo od Engleske, a kamoli od Srbije.

- Na primer, u Norveškoj ne smete da primenite nikakvu silu čak ni po guzi da udarite dete a ako vas neko vidi, uzmu vam dete i prebace ga u hraniteljsku norvešku porodicu... Kad su u vrtiću, oni uče decu da se drugačije ponašanju nego što smo mi to navikli. Recimo, i kod nas u Srbiji i ovde u Engleskoj ako dete hoće da se igra, ono samo priđe drugom detetu a oni ih tamo uče da moraju da pitaju hoćeš da se igraš sa mnom, a ako ovaj kaže ne želim, ovo dete ne sme da se igra s njim..., priča gastarbajter u neverici pa dodaje: I mnoga deca postaju asocijalna, stoje u ćošku, neće da govore a onda se desi pogrešna procena i uzmu vam dete.

I to nije jedini slučaj, video sam u novinama kako oduzimaju decu, pogotovo strancima i kad porodice to vide pokupe se i vrate se u svoju zemlju...

I ne znam kako to Norveška može da bude najsrećnija zemlja na svetu... Ovde u Engleskoj gde sam ja, kad dođe zima, kiša pada tri-četiri meseca, dani kratki, mrak, jedva čekam da dođe proleće. Ovde u Engleskoj ima ljudi koji sede kod kuće, nigde ne izlaze i piju... Pa ne znam onda kako Norveška može da bude najsrećnija zemlja kad su dani tamo još kraći..., pita se Engleski gastarbajter.

Kurir.rs/Youtube Engleski gastarbajter