EVROPLJANI MASOVNO ODLAZE NA BOLOVANJE: Njihova odsustva koštaju milijarde evra godišnje - Ova država ubedljivo najgora po tom pitanju!
Odsustva sa posla zbog bolovanja koštaju Evropu milijarde evra godišnje, a kompanije nastoje da preokrenu ovaj trend da bi izbegle gubitke i povećale produktivnost, navodi se u objavljenoj analizi Bloomberga.
Porast broja i dužine bolovanja u Evropi je posledica pandemije virusa korona, starenja radne snage, sve veće svesti o negativnim posledicama stresa na mentalno zdravlje, ali prema kritičarima i velikodušnog sistema socijalne i zdravstvene zaštite.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u svom izveštaju konstatuje da su u 2022. najveći broj dana na bolovanju proveli Norvežani i to u proseku 27,5 dana godišnje, što je najviši nivo za poslednjih 15 godina.
U Velikoj Britaniji je broj ekonomski neaktivnih radno sposobnih ljudi porastao za skoro 800.000 od početka 2020, a dugotrajna odsustva zbog bolovanja koštaju tamošnju privredu skoro 33 milijarde funti, odnosno 40 milijardi evra godišnje.
Švajcarska osiguravajuća kompanija Cirih osiguranje smatra da bi troškovi zbog bolovanja u Britaniji mogli da se udvostruče do kraja ove decenije. Slično dramatične brojke su se pojavile i drugde u Evropi.
Poslodavci u Nemačkoj su prošle godine potrošili rekordnih 77 milijardi evra na bolovanje zaposlenih, što je više nego udvostručeno u odnosu na 2010. godinu, saopštio je Institut za ekonomska istraživanja IW. Zemlja gubi oko 200 milijardi evra godišnje zbog bolovanja, pokazuju procene vlade u Nemačkoj.
U Francuskoj, šef nacionalne agencije za zdravstveno osiguranje upozorio je na povećane troškove zbog bolovanja koji opterećuju budžet. Francuski nacionalni revizor izneo je kontroverzan predlog da se ukine nadoknada za izostanke kraće od osam dana, što bi moglo da uštedi 470 miliona evra godišnje.
- Jedna od najstrašnijih statistika u ovoj oblasti je da ako je neko bio na bolovanju najmanje šest meseci, verovatnoća da će on ili ona napustiti tržište rada je veća nego da će se vratiti - izjavio je viši analitičar tržišta rada OECD-a, Kristofer Princ (Christopher Prinz).
Vlade i preduzeća moraju da postupaju pažljivo i osetljivo prilikom rešavanja ovog problema da njihovi postupci ne bi izgledali okrutno i nepromišljeno, dodaje njujorška agencija.
BiznisKurir/Biznis.rs
"OVDE SVI ZNAJU DA JE SRBIJA DRUGA RASTUĆA ZEMLJA U EVROPI" Predsednik Vučić iz Brisela: Svi znaju za Expo 2027 i na tome nam čestitaju