NEMA ŠTA NIJE POSKUPELO OD POČETKA GODINE! Jedna vrsta mesa nije menjala cenu, a evo zašto je to tako
Na inflaciju od pet odsto najviše su uticali struja za domaćinstvo, meso, tačnije kobasice i slanina, gorivo, duvan, alkoholna pića, lekovi i cene obroka u restoranima brze hrane
Inflacija u prvom polugodištu bila je čistih pet posto, a na ovakav prosečan međugodišnji rast potrošačkih cena najviše su uticali struja za domaćinstvo, meso, tačnije kobasice i slanina, gorivo, duvan, alkoholna pića, lekovi i cene obroka u restoranima i prodavnicama brze hrane, objavio je Republički zavod za statistiku.
Preciznije, ukupno učešće ovih grupa proizvoda u međugodišnjoj stopi rasta potrošačkih cena u prvom polugodištu iznosilo je 51,5 odsto. Analizom strukture ukupne cene hrane i bezalkoholnih pića dolazi se do podatka da je međugodišnji rast cene mesa od 7,5 odsto imao ubedljivo najveći uticaj na rast cene hrane, ali i na ukupnu inflaciju, uz rast cene električne energije za domaćinstva.
Najveći uticaj na rast cene mesa imali su sušeno, dimljeno i usoljeno meso, pre svega slanina i kobasice od svinjskog, goveđeg i mešanog mesa, kao i svinjsko meso. Slanina se, inače, juče u Novom Sadu prodavala po cenama koje su za dimnjenu bile 1.300 do 1.400 dinara kilogram. Sveža je bila od 590 do 700 dinara.
Kao i u prvom i u drugom kvartalu, jedina vrsta mesa koja je imala deflatoran uticaj na ukupnu cenu mesa bilo je živinsko meso.
Uporednom analizom cene mesa sa drugim zemljama može se zaključiti da je cena mesa u Srbiji bila na istom nivou kao u Danskoj, Španiji, Hrvatskoj, Kipru, Portugaliji, Slovačkoj, Albaniji i Turskoj, dok je u poređenju sa cenom mesa u ostalim zemljama u regionu u Rumuniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bugarskoj bila veća u proseku za oko 17,8 odsto, pokazuju podavi Republičkog zavoda za statistiku.
Međugodišnji rast grupe energija u prvoj polovini 2024. iznosio je 7,4 posto. Najveći doprinos ovom rastu imala je cena električne energije za domaćinstva (kao posledice povećanja iz 2023. godine u januaru, maju i novembru mesecu), rezultirajući u prvoj polovini 2024. rastom od 12,3 posto, postepeno slabeći svoj uticaj na rast ukupne inflacije.
S druge strane, naročito na ukupnu inflaciju, sve je izraženiji uticaj rasta cene goriva i maziva za putničke automobile, koji od početka 2024. iz meseca u mesec permanentno raste i nakon prvog polugodišta 2024. neznatno je niži od doprinosa električne energije međugodišnjem rastu ukupne inflacije. Cena goriva i maziva za putničke automobile u prvoj polovini 2024. ostvarila je međugodišnji rast od 7,3 posto, odnosno, u poređenju sa istim periodom u 2023, prosečna cena benzina bila je veća čak za 14,5 din (8,3 posto), a dizela za 12,2 dinara po litru (6,5 posto). Rezultirajući rastom cene električne energije, cela grupa energija učestvuje u međugodišnjoj stopi rasta ukupne inflacije sa 22,4 posto.
Komparativnom analizom stope rasta cene goriva sa drugim evropskim zemljama, zaključuje se da je međugodišnji rast cene benzina u Srbiji (od 8,3 posto) u prvoj polovini 2024. bio jedan od najvećih u Evropi.
Tačnije, jedino ispred Srbije sa višom stopom su bile Holandija (10,4 posto), Hrvatska (10,3 posto) i Irska (8,5 posto).
Iako sa nešto nižom stopom međugodišnjeg rasta u odnosu na benzin, situacija sa dizelom je bila slična. Srbija je, takođe, bila u samom vrhu evropskih zemalja sa međugodišnjom stopom cene dizela od 6,5 posto, a jedine zemlje koje su imale višu međugodišnju stopu rasta cene dizela od Srbije, u prvoj polovini 2024, bile su Holandija (9,4 posto), Češka (8,9 posto) i Irska (7,9 posto).
Kurir.rs/Dnevnik/Prenela S. Č.
DETALJAN POKAZATELJ EKONOMSKOG RASTA SRBIJE: Podaci sve govore, drastična razlika po segmentima od 2012. godine do danas