Koliko puta ste čuli priču o tome kako nas je režim Josipa Broza Tita u vreme SFRJ "zavio u crno"? Svim Jugo-nostalgičarima moramo reći da je to - istina. Kamate na "Titove dugove" plaćamo i danas, iako države pod nazivom SFRJ zvanično nema već 32 godine.
I pored neospornog privida prosperiteta, zlatnih sedamdesetih - godina razvoja, odlazaka na letovanje i odlazaka na zimovanje, legendi o kupovini čitavog nameštaja za trosobni stan sa jednom platom, kupovine kola bez ikakve glavobolje - tužna je istina da je sve to bila posledica - politike zaduživanja.
Prema podacima koji su dostupni u mnogobrojnim institucijama (uključujući i Narodnu banku Srbije), u vreme Titove smrti, SFR Jugoslavija bila je dužna između 18 i 20 milijardi dolara. Ovaj dug bio je rezultat politike intenzivnog zaduživanja tokom 1970-ih, kada je Jugoslavija koristila međunarodne kredite za finansiranje ekonomskog rasta, modernizaciju industrije i infrastrukturne projekte.
Međutim, zbog inflacije, deficita platnog bilansa i globalne ekonomske krize, otplata ovih dugova je otežana, a u godinama koje su usledile nakon Titove smrti, Jugoslavija je nastavila da se suočava sa problemima u vraćanju dugova, što je na kraju dovelo do ekonomske krize i doprinelo političkoj nestabilnosti koja je kulminirala raspadom zemlje početkom 1990-ih.
Koliko smo bili dužni kad je počeo građanski rat?
U trenutku raspada države - SFR Jugoslavija je dugovala oko 23 milijarde dolara. Naravno, većina nas bi se gorko nasmejala, znajući javno dostupne podatke o dugu Srbije u ovom trenutku, međutim - ne smeju se zaboraviti dve stvari:
Pre svega, ako mislite da je 23 milijarde dolara 1991. isto što i danas - naravno - grešite. Prema podacima Biroa za statistiku rada (Bureau of Labor Statistics - zvanična agencija federalne vlade u SAD - najbliže našem Zavodu za statistiku), danas bi to bio dug od oko 50,7 milijardi dolara.
Osim toga, u ovaj iznos nije bio uračunat dug koji je SFR Jugoslavija imala u mnogobrojnim barter aranžmanima, sklopljen sa zemljama članicama pokreta nesvrstanih. Ovo se naročito odnosi na zemlje koje su nas snabdevale energentima.
Pariskom klubu poverilaca dugovali smo 414,01 milion evra, Svetskoj banci 434,52 miliona evra, a Kuvajtu 182,05 miliona evra
Kome i do kad vraćamo pare?
Kako bilo - u procesu sukcesije Srbija je preuzela na sebe gotovo polovinu tog duga i još uvek svake godine plaća kreditorima značajne sume, koje će biti "izvlačene" iz budžeta - sve do 2041!
Ove godine smo već platili po jednu tranšu dugovanja prema Kuvajtu (u januaru), Svetskoj banci i Pariskom klubu poverilaca (u martu). Ali, time se obaveze Srbije u ovoj godini ne završavaju: Dugovanja prema Svetskoj banci iz "Titovih kredita" plaćamo u junu, septembru i decembru, prema Kuvajtu imamo obavezu i u julu, a prema Pariskom klubu poverilaca - u septembru.
Već u subotu, 15. juna Srbija će Svetskoj banci platiti novu tranšu po osnovu duga iz perioda bivše SFRJ. Sledi plaćanje 15. septembra, a potom i 15. decembra. Ukupan iznos koji preostaje da platimo po osnovi glavnice i kamate ove godine je 75,03 miliona evra.
Kuvajtu ćemo 21. jula otplatiti obaveze u iznosu od 8, 13 miliona evra, a Pariskom klubu poverilaca dodatnih 8,24 miliona evra 22. septembra 2024. godine.
Krajnji rok dospeća duga prema Pariskom klubu poverilaca je 2041, pri čemu se godišnje otplate glavnice u periodu od 2016. do 2024. kreću između 68 miliona evra i 177 miliona evra godišnje, a iznos glavnice koja će se plaćati godišnje u periodu od 2025. do 2041. kreće se između 12 i 30 miliona evra.
Krajnji rok dospeća duga prema Svetskoj banci (IBRD) 2031, a godišnje se otplaćuje glavnice 54,56 miliona evra.
Obaveze u 2024: Svetskoj banci 75,93 miliona evra, Kuvajtu 8,13 miliona evra, Pariskom klubu 8,24 miliona evra
Kome smo već sve platili?
Republika Srbija je, po osnovu duga iz perioda bivše SFRJ, do sada u celosti otplatila dug prema Banci za razvoj Saveta Evrope (2011. godine), EU (2016. godine), Londonskom klubu poverilaca (2018. godine), Češkoj Republici (2019. godine), Slovačkoj Republici (2020. godine) i Eurofimi (2022. godine).
Ponavljamo, Pariskom klubu poverilaca plaćaćemo kamate do 2041. godine, Svetskoj banci ćemo izmiriti dugovanja deset godina pre toga (2031.) a Kuvajtu - 2034. godine. Naravno - kad govorimo o "Titovim kreditima".
Prvog dana marta 2024. godine, Srbija je, prema podacima koje smo dobili od Narodne banke Srbije imala dug nešto veći od 1,03 milijardi evra po osnovu duga iz perioda bivše SFRJ. S obzirom na to da smo pre samo pet godina dugovali 1.97 milijardi i da smo dobar deo razlike u dugu otplatili tokom pandemijskih godina - rezultat je više nego dobar.
Tek, kako bilo, od pomenutih 1.03 milijardi - Pariskom klubu poverilaca dugovali smo 414,01 milion evra, Svetskoj banci 434,52 miliona evra, a Kuvajtu 182,05 miliona evra.
O dugovima nastalim u periodu od raspada SR Jugoslavije do danas - može se pisati nekom drugom prilikom. I nemojte se hvatati za glavu: sve zemlje u svetu su prezadužene prema raznim svetskim (ili ako hoćete globalnim) finansijskim institucijama. Ne postoji država bez spoljnog duga, pa makar i minimalnog (kao što to ima Sultanat Bruneji). Ekonomija država jednostavno - tako funkcioniše.
biznis.kurir.rs/Telegraf Biznis
NE PROPUSTITE
Bonus video:
