Broj ugovora o prometu nekretnina u Srbiji, pao je drugi put zaredom, pa ih je u poređenju sa prethodnim kvartalom, ali i prošlom godinom bilo manje za 15,9 odsto. Ovo tržište nakon nekoliko godina u stagnaciji i sve je manje onih koji se odlučuju na kupovinu nekretnine.
Za kvadrat i dalje najviše treba platiti u Beogradu, ali ih sustižu i cene stanova u Novom Sadu. Od svih većih beogradskih opština pad cena zabeležen je jedino na Paliluli i to blizu četiri odsto, dok je na Vračaru, inače najtraženijoj lokaciji u Beogradu, kvadrat pao za manje od pola procenta.
U Novom Sadu je samo jedna opština, Podbara, zabeležila pad cena za 0,44 odsto, dok je u Nišu kvadrat pao za 0,27 procenata na opštini Pantelej i Palilula. Gradska lokacija Pančevo je u istom periodu zabeležila pad od 2,43 odsto.
Sve ovo ukazuje da su cene trenutno stopirane, ali nikako ne možemo još da tvrdimo da su krenule ozbiljno da padaju. I dalje su ova „pojeftinjenja“ gotovo neznatna, ali stručnjaci tvrde da bolji dani za kupce i zakupce stanova tek dolaze.
Dr Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da je posle perioda kontinuiranog rasta cene kvadrata u prestonici, ali i kirija za stanove, uzrokovanih dolaskom velikog broja Rusa i Ukrajinaca u zemlju, ali i upumpavanjem velike količine keša za kupovine stanova, trenutno tržište suočeno sa stagnacijom istih, kao i blagim padom:
- Biće potrebno od tri do šest meseci da se pokaže perzistentnost ovog trenda, što će pratiti skromniji pad cena kvadrata, ali i rente od nekih 10 do 15 procentnih poena. Ako se trend pokaže kao postojan, može se očekivati i veći pad u budućnosti.
Naš sagovornik tvrdi da će dalje kretanje cena u Beogradu zavisiti od različitih faktora, a evo nekoliko ključnih razloga koji mogu uticati na dalji pad kako kirija tako i cena kvadarata:
- Smanjenje tražnje: Ako se smanji potražnja za stanovima, može doći do pada cena kirija. To se može dogoditi iz različitih razloga, uključujući ekonomske teškoće, migracije stanovništva ili promene demografskih faktora.
- Povećanje ponude: Ako se na tržištu pojavi veći broj slobodnih stanova u odnosu na potražnju, to može dovesti do smanjenja cena kirija. Ovo može biti posledica, na primer, izgradnje novih stambenih jedinica ili smanjenja interesovanja za iznajmljivanje.
- Ekonomska recesija: Tokom ekonomske recesije, ljudi često smanjuju svoje troškove, uključujući troškove stanovanja. To može dovesti do pada cena kirija.
- Promene zakonodavstva: Eventualne promene u zakonodavstvu koja se odnose na iznajmljivanje stanova, kao i eventualno uvođenje mera koje štite zakupce, mogu uticati na dinamiku cena kirija.
- Pad prihoda zakupaca: Ako ljudi dožive smanjenje prihoda ili gubitak posla, može se smanjiti njihova sposobnost da plaćaju visoke kirije. Ovo može dovesti do pritiska na smanjenje cena.
- Promene u urbanističkom planiranju: Ako se menjaju urbanistički planovi i smanjuje se atraktivnost određenih područja, to može uticati na cene kirija na tim lokacijama.
- Povećanje kamatnih stopa: Ako kamatne stope porastu, to može povećati troškove zaduživanja za investitore u nekretnine, što može uticati na dinamiku cena kirija.
Dr Mijušković napominje da ovi faktori nisu nezavisni, već su često međusobno povezani i tek sveobuhvatan uvid u ekonomsku situaciju, demografske trendove i promene na tržištu nekretnina može pružiti bolje razumevanje dinamike cena kirija i cena kvadrata i predviđanje mogućih promena.
kurir.rs/ J. Ž. S.
NE PROPUSTITE
