Ne koristite lift, ali morate da ga plaćate: Zašto ovo pravilo važi za sve vlasnike stanova bez obzira na kom spratu žive
Plaćanje lifta u prizemlju često otvara isto pitanje: zašto bi vlasnik davao novac za nešto što mu nije potrebno da bi stigao do svog stana? Odgovor nije u broju vožnji, već u vlasništvu. Kupovinom stana ne kupuju se samo kvadrati iza ulaznih vrata, već se stiče i pravo na zajedničkim delovima zgrade, a sa tim pravom dolazi obaveza njihovog održavanja.
Vlasnik stana u prizemlju možda nikada neće ući u lift. Ipak, njegov stan ostaje deo iste građevinske celine kojoj pripadaju temelji, krov, fasada, stepenište, zajedničke cevi, hodnici i lift. Zakon zato ne računa ko je koji deo zgrade koristio, već ko je vlasnik njenog posebnog dela.
Plaćanje lifta u prizemlju ne zavisi od korišćenja lifta
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada lift svrstava među zajedničke instalacije, opremu i uređaje zgrade, dok se njegova konstrukcija smatra zajedničkim građevinskim elementom. Član 63 istog zakona propisuje da vlasnik stana, poslovnog prostora ili drugog posebnog dela mora da učestvuje u troškovima održavanja zajedničkih delova i upravljanja zgradom.
Za plaćanje lifta u prizemlju zato nije presudno da li ga vlasnik koristi svakodnevno, povremeno ili nikada. Zakon obavezu ne vezuje za neposrednu korist, već za vlasništvo nad delom zgrade.
Po istom principu, vlasnik stana na poslednjem spratu učestvuje u održavanju temelja i kanalizacije, iako se oni nalaze daleko od njegovog stana. Vlasnik prizemlja učestvuje u popravci krova, iako krov nije neposredno iznad njega. Zajednički delovi ne dele se prema tome kome su bliži, već pripadaju vlasnicima posebnih delova kao celina.
Prizemlje nije izdvojeno iz zajedničke zgrade
Plaćanje lifta u prizemlju ostaje obaveza i kada stan ima jednostavan pristup sa ulaza, kada vlasnik ne odlazi na više spratove ili kada lift ne koristi ni za dolazak do podruma i garaže. Isto važi ako je stan prazan ili vlasnik duže vreme ne boravi u njemu.
Vlasnici mogu dvotrećinskom većinom odlučiti da za tekuće održavanje primene kriterijum prema površini, odnosno da za investiciono održavanje koriste kriterijum prema broju posebnih delova.
Skupština određuje iznos, ali ne može ukinuti obavezu
Plaćanje lifta u prizemlju ne može biti ukinuto jednostranom odlukom vlasnika. Visinu mesečnog izdvajanja određuje skupština stambene zajednice, a odluka se unosi u zapisnik. Utvrđeni iznos ne može biti niži od minimuma koji je propisala lokalna samouprava.
Drugačiji način raspodele moguće je urediti pravilima vlasnika, ali se ona donose jednoglasnom odlukom svih vlasnika posebnih delova. Usmeni dogovor nekoliko komšija ili odluka vlasnika da preskoči plaćanje ne menjaju njegovu obavezu prema stambenoj zajednici.
Troškovi lifta ne obuhvataju samo potrošnju električne energije tokom vožnje. U njih mogu ući redovno servisiranje, obavezni pregledi, otklanjanje kvarova, zamena dotrajalih delova i veći radovi kojima se produžava vek uređaja ili povećava njegova bezbednost.
Zbog toga pojedinačni vlasnik ne može da umanji račun samo na osnovu procene koliko je lift koristio. Takav način obračuna nije predviđen zakonom.
Redovni servis i velika popravka ne obračunavaju se isto
Kod plaćanja lifta u prizemlju važno je razlikovati tekuće od investicionog održavanja. Troškovi tekućeg održavanja i upravljanja po pravilu se raspoređuju prema broju posebnih delova zgrade. To znači da svaki stan ili poslovni prostor nosi odgovarajuće učešće, bez obzira na sprat.
Investiciono održavanje, koje može obuhvatiti veće popravke, modernizaciju ili zamenu lifta, po pravilu se obračunava prema površini posebnog dela u odnosu na ukupnu površinu svih stanova, poslovnih prostora i drugih posebnih delova. Vlasnik većeg stana tada učestvuje sa većim iznosom.
Podstanar može plaćati, ali ugovor mora to da predvidi
Ako je stan izdat, plaćanje lifta u prizemlju može ugovorom biti preneto na zakupca zajedno sa ostalim troškovima održavanja i upravljanja. Vlasnik je tada dužan da u roku od 30 dana obavesti upravnika da će zakupac učestvovati u tim troškovima.
Stan u prizemlju, međutim, ne prestaje da bude deo zgrade zato što se do njega ne stiže liftom. Vlasnik plaća održavanje lifta iz istog razloga iz kojeg svi ostali učestvuju u održavanju krova, temelja i zajedničkih instalacija: ne plaća pojedinačnu vožnju, već funkcionalnost zgrade čiji je deo.
Biznis Kurir/Nekretnine.rs
