Stankovići počeli sa 4 košnice, a sada imaju 120: Pčelinjak nasledili od predaka, a med vrcaju sa ovih livada

Prve korake među pčelama Žarko Stanković (37) iz Vranjske Banje napravio je kada je imao samo sedam godina. Očaravajući miris iz tek otvorenih košnica toliko ga je fascinirao da je stalno želeo da sa ocem Zoranom (74) ponovo ulazi među košnice i posmatra rad pčela u ramovima i prirodi.

Njegov otac počeo je da se bavi pčelarstvom sa svega četiri košnice koje je dobio od rođaka, a koje su i danas u funkciji u njihovom pčelinjaku. Kada su prijatelji probali njihov med, a zatim i njihovi poznanici, interesovanje za kupovinu je stalno raslo. Zbog toga su Stankovići počeli da povećavaju broj pčelinjih društava, koji se danas kreće oko 120.

Najveći broj košnica drže u selu Slivnica, u mahali Jazbinje, gde imaju staru porodičnu kuću. Drugi deo pčelinjaka nalazi se u selu Duga Luka, na imanju porodičnog prijatelja.

Pčelarenje na 1.000 metara nadmorske visine

- To je brdsko-planinski predeo. Naše pčele su na nadmorskoj visini od 680 do 1.100 metara. Dok su sela bila puna ljudi koji su obrađivali imanja, i pčelarenje je bilo unosnije - kaže Žarko za Agroklub.

U takvom okruženju učio je od oca sve o pčelarstvu. Znanje je sticao u prirodi, među livadama i pašnjacima gde su meštani obrađivali zemlju i čuvali stoku. Vremenom je postao nezamenljiv pomoćnik, a kasnije i glavni oslonac u pčelinjaku. I danas voli da ode među košnice, sedne i posmatra pčele, kako bi procenio šta je potrebno uraditi. Sve aktivnosti u pčelinjaku Stankovići pažljivo beleže u knjigu, kojoj se vraćaju kada žele da provere šta je rađeno u određenim košnicama. Ova evidencija im je važna i prilikom proizvodnje matica za sopstvene potrebe.

- U celokupnom poslu i dalje mi mnogo pomaže otac. Nekad previdim detalje, ali je on tu da me podseti - kaže Žarko, dodajući da kao članovi SPOS-a redovno dobijaju stručnu literaturu iz koje uvek nauče nešto novo.

Najviše vrcaju bagremov i livadski med

Tokom sezone najviše vrcaju bagremov i livadski med. Bagrem najbolje medi na visinama između 650 i 750 metara, dok na 1.000 metara daje slabije prinose. Nakon bagrema dolazi livadska paša, čiji uspeh zavisi od vremenskih uslova. Na nižim nadmorskim visinama, gde se zemlja obrađuje, prinosi su veći nego na višim terenima gde nema poljoprivrednih aktivnosti.

- Ranije je bilo toliko unosa da smo med vrcali i u avgustu i septembru, bez potrebe za prihranom. Po meni je livadski med najkvalitetniji jer ga pčele sakupljaju sa raznih cvetova - ističe Žarko.

Svake godine deo meda poklanja stalnim kupcima. Prodaju obavlja isključivo na kućnoj adresi, po ceni od 1.200 dinara po tegli.

Kurir Biznis/Kamatica