Da su godine samo jedan običan broj na papiru na svom primeru najbolje dokazuje i starina Staniša Vuksanović iz sela Dobrnje kod Petrovca na Mlavi. Sa svojih 87 godina, duboko je zagazio u devetu deceniju, ali vitalan kao da mu je 30 godina manje, po svemu sudeći, ući će i u desetu.
Čitav život je vredno radio, od malih nogu, bio u inostranstvu, a onda se skućio u domovini. Ipak, on i sad radi, pa je tako i najstariji pčelar u svom kraju. Od pčelarstva ne odustaje, iako su mnogi u neverici kad ga vide pod punom "ratnom" opremom kod košnica.
- Kad sam imao 12 godina, moj tadašnji učitelj me je naučio pčelarstvu. Od tada, pa sve do dana današnjeg time volim da se bavim. Imao sam nekada i preko 150 košnica, ali sada sam, ipak, u godinama i taj broj malo sam smanjio. Rad oko pčela nije lak, ali ko ga zavoli onda ga zaista teško napušta. Bilo je i ujeda, ali na svu sreću nisam alergičan, meni je sve to više kao neko bockanje. Ne osećam ništa. Imao sam problem da nađem pomoćnika, jer je dosta njih bilo alergično, a tada svaki ujed može biti baš opasan - kaže ovaj pčelar.
Za sve mlade pčelare, deda Staniša ima jedan zlata vredan savet, kako bi njihovi prinosi bili veći svake godine. On sam u sezoni i dalje napravi na stotine kilograma meda i tvrdi da nema zdravije namirnice upravo od domaćeg srpskog meda.
- Najbolje je da se drže dvojke, to znači dva pčelinja društva u košnici. To je mnogo produktivnije i isplativije, a prinosi su znatno veći. Posla ima dosta, ali može i da se zaradi. Ja sam ranije znao da iz jedne košnice izvadim čak 100 kilograma meda, to je ogroman prinos. Ljudi su se prvo smejali kad sam im pričao, a posle su ostajali u čudu kad sam im pokazao - kaže Staniša.
Nema nameru da odustane sve dok ga zdravlje i noge služe, kaže da ga je tako vitalnim i u poznim godinama zapravo i održao rad od kog nikad nije bežao. Njegovo domaćinstvo jedno je od najlepših u selu, a najviše je za sve ove godine ponosan na svoje kćerke koje ne bi, kako kaže, menjao ni za deset sinova.
- Gledam danas ova omladina sve manje hoće da radi, hoće neke brze i lake pare, ali to nikada nije na dobro izašlo. Samo ako se vredno i pošteno radi, može lepo i da se živi. Rad je napravio čoveka i održava ga - kaže ovaj starina.
BiznisKurir/RINA
NE PROPUSTITE
