U podrumu od 100 kvadrata zarada skoro 11.000 evra: Uzgoj šampinjona u Srbiji sve isplativiji biznis potražnja samo raste

Šampinjoni su jedna od najtraženijih jestivih gljiva na tržištu i postaje sve značajnija grana poljoprivrede u Srbiji. Proizvodnja šampinjona ima veliki potencijal, kako za domaću potrošnju, tako i za izvoz. Procene stručnjaka pokazuju da u Srbiji postoji oko 500 farmi i proizvođača šampinjona. Većina njih su manji proizvođači sa jednom ili dve proizvodne prostorije, a često su udruženi u manje zadruge ili udruženja radi zajedničke nabavke sirovina i plasmana proizvoda.

Uzgoj šampinjona nije posebno naporan, ali je neophodno znati da ova gljiva raste u kontrolisanim uslovima gde je neophodna određena temperatura, vlažnost i provetravanje. Podrumske prostorije su čest iszbor proizvođača upravo zato što pruža dobre mikrouslove za uzgoj šampinjona. 

• Temperatura i vlažnost: Šampinjoni zahtevaju stabilnu temperaturu i visoku vlažnost vazduha kako bi micelijum (podzemni „korenski“ deo gljive) mogao da se razvija i formira plodišta
• Ventilacija: Redovno provetravanje je neophodno da bi se održao optimalan nivo kiseonika i niska koncentracija ugljen-dioksida  u suprotnom micelijum slabo raste
• Svetlost: Tokom rasta plodišta koristi se slabo svetlo, dok direktna svetlost može izazvati sušenje supstrata
• Supstrat: Šampinjoni rastu na specijalno pripremljenom supstratu (kompost), koji mora biti bogat hranljivim materijama

Prinos i cena

Proces rasta šampinjona traje nekoliko nedelja od trenutka kada se micelijum inokulira u supstrat do prve berbe. U tipičnoj komercijalnoj proizvodnji može se očekivati više berbi tokom jednog ciklusa, često tri do četiri talasa plodova iz iste komponente supstrata, a ciklus se može ponavljati ako se uslovi održavaju optimalnim. Tačan broj berbi i prinos zavise od opreme, znanja i kvaliteta supstrata.

 Ukoliko imate, recimo, adekvata podrum od 100 kvadrata, police i potrebnu opremu da biste započeli proizvodnju potrebno je da kupite džakove sa supstratom i micelijum. Zasejani džakovi sa supstratom i micelijumom šampinjona u Srbiji koštaju od 700 do 800 (pakovanje od 2 kg) i od 1.500 do 2.000 dinara za pakovanja od šest kilograma. Prinos po džaku je oko tri, tri i po kilograma gljiva s tim što se berba ponavlja tri do četiri puta godišnje i ne zavisi od vremenskih uslova.

Kada se sve sabere i oduzme u prostoriji od 100 kvadrata može da stane oko 900 džakova od kojih se dobija oko 2.700 kg gljiva. Nakon što se odbiju ulaganja realan prihod je oko 2.700 evra po jednom ciklusu. Kada se to pomnoži sa recimo četiri ciklusa godišnje čista zarada je gotovo 11.000 evra. 

Uzgoj šampinjona ne donosi brzu već stabilnu zaradu. Prema analizi tržišta, proizvodnja pečuraka u Srbiji raste i očekuje se da će ukupna proizvodnja dostići oko 6.000 tona do 2026. godine uz stabilan rast i naredne godine. 

Biznis Kurir