Južnobanatski region poznat je po svojim gustim šumama, kao i po lovačkim aktivnostima. Pored lova na divlje svinje, zečeve i fazane, u poslednje vreme lovci iz ovog kraja sve češće kreću u lov na jazavce.
Jazavci predstavljaju poseban izazov i iz razloga što iziskuju lovačku preciznost i strpljenje.
Lovci tragaju ne samo za lovačkim trofejom, već i za jednim prirodnim proizvodom, za kojim je potražnja sve veća. Reč je o jazavičjoj masti, čija se cena za 100 grama keće od 1.000 dinara pa naviše.
Zašto je tražena?
Jazavac jede više od 80 vrsta biljaka i korenja. Topljenjem sala, zadržavaju se prirodne supstance iz biljaka, pa zato se njegova mast koristi se kao melem. Pomama za njom je velika, a mnogi tvrde da može i da se dobro zaradi.
Bojan Mihajlović,lovac iz sela Orešac kod Vršca, ispričao je za Mondo kako izgleda lov na ovog sisara.
"Lovim ih već 5-6 godina. U noć krenem sa još dvojicom-trojicom prijatelja, koji su isto lovci. Ne idemo sa psima, tradicinonalno, u čeki sedimo i strpljivo čekamo da se nađe na nišanu, a nakon toga ih odstrelimo", kaže ovaj lovac.
Kako kaže sagovornik, u lov na jazavce krećeod septembra do sredine februara, jer tada ima masti. U potragu za ovim sisarima, navodi, krenuo je ne zbog profita, već iz ličnih potreba.
"Uglavnom mast poklanjam prijateljima, ali dosta se traži, pa nešto mogu i da prodam i zaradim. Cene varijaraju od proizvođača do proizvođača, ali 100 grama masti uglavnom se prodaje za 1.000 dinara pa naviše", kaže on.
Bojan kaže da je procedura otapanja masti slična proceduri otapanja svinjske. "Nijanse su pitanju, ali o tome se ne govori, to je tajna lovaca", navodi Mihajlović i dodaje da ima onih koji mu traže ostatke ubijene životinje, ali da ih on koristi kao hranu za životinje, odnosno mačke.
Jazavičja mast domaća je radinost Mihajlovića, u otapanju učestvuje i Bojanova supruga. Pod kazanom založe jaku vatru i mešaju lagano, ali stalno. Izdvajanje masti počinje kada otopljena mast postane bistra.
Jazavac je vrsta iz porodice kuna, pripada većim evropskim zverima. Skoro da uopšte nije štetan, ali i pored toga je progonjen kao vuk ili lisica. Jazavac preferira da živi sam, kloni se ljudi i životinja, trom je i lenj. Ni prilikom trčanja se ne kreće brzo. Svaštojed je, hrani se svim i svačim. Tokom jeseni nagomilava salo, a zimu, uglavnom, prespava.
Od krzna jazavca se prave slikarske četke, a salo/mast je navodno stari narodni lek.
Kurir.rs/Mondo
NE PROPUSTITE
