Domaćin iz Kostajnice kod Doboja, Slavoljub Cvijanović, nešto više od dve godine bavi se uzgojem svinja mangulica. Na ideju da pokrene farmu i uzgaja ovu sve popularniju rasu, došao je sasvim slučajno.
Zanimljivo je da je Slavoljub nekoliko godina uzgajao ovce, a onda je na jedanput prelomio - ovce više neće uzgajati, ali šta dalje. Njive nije mogao prepustiti šiblju i korovu.
- Nakon te odluke, nastao je problem šta sa velikim površinama zemlje. Kako sad sve to održavati i da ne zarasta u korov - priča Slavoljub.
Bio je primoran da pronađe rešenje, kako bi njegovo imanje u Kostajnici ostalo u životu, pa je krenuo u potragu za novom idejom.
- Počeo sam malo da istražujem i informišem se o mangulicama. Pošto volim meso da jedem, kao i većina, odluka je pala da iz nekog hobija krenem sa njihovim uzgojem - govori Cvijanović, koji je onda zavrnuo rukave i ogradio površinu od 10 duluma kako bi njegova farma bila bezbedna.
Potom se zaputio u Travnik i tamo našao za prvu ruku pet mangulica:
- Bile su sve ženke, a nedugo zatim nabavio sam i jednog nerasta, nakon čega je sve krenulo - istakao je ovaj domaćin koji danas na svojoj farmi ima oko 40 mangulica i taj broj stalno varira.
PRASI SE DVA PUTA GODIŠNJE
- Doktori mangulice preporučuju onima sa srčanim oboljenjima. Najviše se traži mast, slanina, čvarci, a meso je dosta sočnije od naših klasičnih svinja. Sada dosta ljudi zovu i traže slaninu i mast - otkriva ovaj farmer.
Mangulica se prasi dva puta godišnje i daje veoma mali broj mladih. Prosek je od četiri do pet prasića:
- Zanimljivo da je kod mene prvi put oprasila osam i dozvoljavaju svim prascima da ih doje.
Postoji nekoliko vrsta mangulica, priča Slavoljub, precizirajući kako je reč o jednom genetskom soju, ali tri vrste.
- Ovo kod mene je takozvana crna lasasta koja je dosta zastupljena u Srbiji, a nazivaju je Buđanovačka svinja. Postoji bela rasa mađarska i crvena, koja je malo zastupljena. Inače to je rumunska rasa - kaže ovaj uzgajivač iz Kostajnice, koji dnevno oko 45 minuta izdvoji za ove svinje kako bi ih nahranio.
Obaveza nema puno oko samih životinja, u to vreme uračunao je i put dok dođe iz Doboja do imanja, nahrani ih i nazad, kući. Najviše im daje kukuruz i ječam u ishrani, a kako kaže vole prirodu i šumu.
- Povrće, voće, sve to mogu, a obezbedim im i velike količine trave. Deo hrane, tačnije kukuruza sam zasejem na nekih šest dunuma, dok ostatak kupim. To je negde količinski isto koliko i zasejem sam - pojašnjava nam.
Meso i mast ove svinje sadrži u sebi HDL (lipoproteini velike gustine) holesterol te je jedina životinja koja je sadrži. Baš iz toga razloga, kako navodi, narod je počeo da se informiše oko ovog mesa i traži ga.
kurir.rs/ Agroklub
NE PROPUSTITE
Bonus video:
