BESPOŠTEDNA BORBA ZA PATENTE U EU I UTICAJ NA GLOBALNU KONKURENCIJU: Kako održati korak s Kinom i šta s milijardama dolara

Počela je bespoštedna borba za tehnologiju koja stoji iza naših pametnih telefona, povezanih automobila i interneta stvari.

Sudbina konkurentnosti Zapada, kao i milijardi dolara godišnjih naknada za licence, uskoro će se rešavati u EU, u radikalnim predlozima za popravljanje onoga što korisnici patenata nazivaju "defektnim tržištem". Izmene koje predlaže Brisel, i o kojima će parlament raspravljati u nastavku zasedanja sledećeg meseca, odnose se na način na koji će "Kvalkom" (Qualcomm), "Nokia" i drugi nosioci SEP biti plaćeni za svoju intelektualnu svojinu. Postoji bojazan da bi te promene mogle dovesti do usporavanja razvoja tehnologije konektivnosti naredne generacije. Inovacije bi mogle biti izbegavane, a budžeti za istraživanja ispražnjeni.

Sve raširenija upotreba patenata u oblasti konektivnosti skrenula je pažnju na velike probleme u procesu obeleženom surovim sudskim sporovima između korporativnih giganata. Proizvođač automobila "Mercedes Benc" (Mercedes-Benz) godinama se borio protiv tvrdnji o kršenju patentnih prava kompanije "Nokia"; prošle godine, "Ford" je neko vreme imao zabranu prodaje povezanih automobila u Nemačkoj, pre nego što je postigao dogovor sa kompanijom "Aj-Pi bridž" (IP Bridge). U međuvremenu, "Epl" i "Kvalkom" su imali težak okršaj u sudnici, pre nego što su postigli sporazumno rešenje uz ogromnu novčanu naknadu 2019. godine, a čak i tada je "Epl" pokušao ponovo, dok ga na kraju nije odbio i američki Vrhovni sud.

Lakše snalaženje

Uzrok svemu je razumljivo nastojanje da se izbegnu nekompatibilni tehnički standardi. Konkurentske kompanije se saglašavaju oko upotrebe nekog određenog metoda za rešavanje važnih problema, što na taj način postaje SEP. Dizajner dobija garantovane klijente, ali mora se saglasiti da licencira svoj proizvod svakome "po fer, razumnoj i nediskriminišućoj" ceni.

Kada su proizvodi o kojima je reč bili uglavnom kompjuteri i pametni telefoni, svađe su bile surove, ali relativno jednostavne za praćenje. Nasuprot tome, sada postoji ceo univerzum povezanih proizvoda koji je eksplodirao u sektor vredan 4,8 biliona dolara, gde se, između ostalog, nalaze i uređaji za merenje potrošnje gasa, kartice za obeležavanje prtljaga i mnoštvo industrijske opreme.

Na primer, kad je reč o automobilima, situacija je sledeća:vlasnici patenata radije pregovaraju samo s velikim proizvođačima automobila i traže procenat od konačne prodajne cene. Dobavljači u automobilskoj industriji kažu da to ograničava njihovu sposobnost inovacije i dovodi ih u opasnost da budu primorani da podnesu nesrazmerno veliki deo troškova patenta.

Aktuelni sistem takođe omogućava globalnim kompanijama da odaberu prijateljski nastrojene sudove - na primer, sudije u Nemačkoj brzo izriču zabranu - i zaprete tužbom kako bi izvršile pritisak na drugu stranu. Neki preduzetnici i male kompanije imaju problema da uvedu inovacije a da ne prekrše neko pravilo. Jedna analiza izvršena u EU pokazala je da samo troškovi sudskih postupaka iznose 164 miliona evra godišnje.

- Ako posedujete patent koji je esencijalan, imate monopol. Kompromis koji u takvoj situaciji prihvatate je veće tržište po nižoj ceni... Ali naknade za korišćenje prava nisu uvek u skladu s vrednošću patenta - objašnjava Kent Bejker (Kent Baker), koji se nalazio na obe strane ove debate, najpre u "Kvalkomu", a sada u kompaniji "Ju bloks" (u-blox).

Brisel nastoji da ceo proces učini predvidljivijim i lakšim za snalaženje, posebno za male kompanije. Predloženo rešenje, predstavljeno u aprilu, daje prednost korisnicima u odnosu na vlasnike patenata, koji mahom imaju sedišta van ovog bloka. Njegovim sprovođenjem bili bi formirani centralizovani SEP registar i proces, zahtevalo bi se vođenje pregovora pre sudskog postupka, a spoljni eksperti bi odlučivali o pravednoj ceni i visini naknade za korišćenje patenata.

Zabrinuti Amerikanci

"Kvalkom", "Nokia" i drugi nosioci patenata kritikuju ove planove kao "duboko neuravnotežene" i "neodgovarajuće za svoju svrhu", navodeći da bi se njima prvenstveno smanjili troškovi "Epla" i velikih proizvođača automobila na njihov račun. Oni tvrde da će cene koje odredi EU brzo postati norma u celom svetu, što će im oduzeti prihode neophodne za finansiranje istraživanja.

Pored toga, Evropa ne deluje u vakuumu. Nosioci patenata i neki zvaničnici u SAD izrazili su zabrinutost da će planovi EU ohrabriti Peking da počne da primenjuje sličan proces određivanja visine naknada, kako bi pomogao uzdanicama svoje nacije.

Kinesko regulatorno telo za borbu protiv monopola je prošlog meseca iznelo predlog u vezi sa "nepravedno visokim" cenama za SEP patente. To bi moglo naškoditi kompanijama sa obe strane, budući da kineske kompanije ne samo da kupuju zapadne licence već i same kontrolišu sve veći broj SEP patenata.

Vlade zapadnih država moraju se pozabaviti konstantnim sudskim sporovima i složenim pravilima.

To je ono što usporava napredak. Međutim, nespretna intervencija Brisela mogla bi biti kontraproduktivna. Određivanje cena od strane vlasti retko kad funkcioniše onako kako je planirano. Hajde da se postaramo da neophodne reforme ne pogoršaju situaciju.

Kurir/FT