NBS objavila decembarsku referentnu kamatnu stopu: Objavljene stope na depozitne i kreditne olakšice
NBS je na nepromenjenim nivoima ostavi kamatne stope na depozitne (4,5%) i kreditne olakšice (7,0%).
Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvarenu i očekivanu inflaciju i faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje. Nakon smanjenja inflacije u Srbiji u septembru i oktobru na 2,9% i 2,8% međugodišnje, Izvršni odbor očekuje da će ona nastaviti da se kreće oko centralne vrednosti cilja do marta naredne godine, tj. tokom perioda važenja Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su ograničene trgovačke marže u veletrgovini i maloprodaji.
Kretanje inflacije
Nastavak kretanja inflacije u granicama cilja od 3 ± 1,5% očekuje se i nakon prestanka važenja pomenute uredbe, sve do kraja 2026. ali i u srednjem roku. TOME treba da doprinesu najavljeno donošenje sistemskih zakona kojima će se sprečiti nepoštene trgovačke prakse, popuštanje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone, pod uslovom da bude bolja od ovogodišnje. U suprotnom smeru će delovati rast raspoloživog dohotka za potrošnju i niska baza iz septembra ove godine.
Ipak, ni po osnovu rasta raspoloživog dohotka za potrošnju ne očekuju se veći inflatorni pritisci, jer će rast zarada biti praćen rastom produktivnosti, dok su mere Narodne banke Srbije za podsticaj kreditne aktivnosti prema građanima s nižim primanjima odmerene tako da ne izazovu prekomeran kreditni rast, koji bi mogao da se negativno odrazi na cenovnu i finansijsku stabilnost.
Izvršni odbor ističe da Narodna banka Srbije podršku privrednom rastu pruža održanom relativnom stabilnošću deviznog kursa i omogućavanjem povoljnijih uslova kreditnog finansiranja, zahvaljujući efektima prethodnog ublažavanja monetarne politike, izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, merama za povoljnije zaduživanje građana sa nižim primanjima, kao i mladih za kupovinu prve nepokretnosti. Sve to je rezultiralo dvocifrenim međugodišnjim rastom kreditne aktivnosti prema sektoru privrede i stanovništva, koji je u oktobru dostigao 13,1%.
Pojačan oprez
Izvršni odbor naglašava da je i dalje neophodan pojačan oprez u vođenju monetarne politike, s obzirom na to da međunarodno okruženje ostaje složeno i nestabilno. Više carine, jačanje protekcionizma i neizvesne globalne trgovinske politike, uz izražene geopolitičke tenzije, nastavljaju da uslovljavaju kretanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima, čineći ih izrazito volatilnim i umanjujući investiciono i potrošačko poverenje u brojnim zemljama.
Istovremeno, geopolitičke tenzije i rast protekcionizma mogu direktno uticati na proizvodnju i izvoz domaće prerađivačke industrije, naročito u segmentu prerade nafte i proizvodnje osnovnih metala. Pored toga, Izvršni odbor je imao u vidu i aktuelnu situaciju u vezi sa proizvodnjom u rafineriji nafte i rizike koji su prisutni ukoliko se u kratkom roku ne nađe rešenje koje će omogućiti nastavak proizvodnje.
Kada je reč o odlukama vodećih centralnih banaka, FED je, u skladu s očekivanjima, nastavio da smanjuje osnovne kamatne stope kako bi pružio podršku tržištu rada. Suprotno tome, očekuje se da će Evropska centralna banka zadržati visinu svojih osnovnih kamatnih stopa bar do kraja naredne godine, s obzirom na to da je procenjeno da je inflacioni cilj dostignut.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast BDP-a u trećem tromesečju iznosio je 2%, što je u skladu s preliminarnom procenom. Rast je bio vođen sektorima usluga i industrijom, dok je aktivnost u građevinarstvu nastavila da opada. Industrijska proizvodnja u oktobru bila je pod uticajem smanjene proizvodnje električne energije, kao i smanjenja u preradi nafte i povezanim granama, dok je rast nastavljen u proizvodnji motornih vozila, gume i plastike, kao posledica prethodnih ulaganja u automobilski sektor.
Slabija ekonomska aktivnost
Slabija ekonomska aktivnost od očekivane u dosadašnjem toku godine povezana je sa smanjenim investicionim i potrošačkim poverenjem usled globalne neizvesnosti i društveno-političkih dešavanja u zemlji, dok u suprotnom smeru deluje rast raspoloživog dohotka. Izvršni odbor očekuje rast BDP-a od 2,1% u 2025, a ubrzanje na 3,5% tokom 2026. godine, uz doprinos i potrošnje i investicija. Međutim, moguća ograničenja u proizvodnji i izvozu nafte i osnovnih metala, kao i jači efekti geopolitičkih tenzija, mogli bi dovesti do nižeg rasta od projektovanog.
Izvršni odbor će nastaviti da prati trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o monetarnoj politici donosi od sastanka do sastanka, u zavisnosti od pristiglih podataka i izgleda inflacije. Pri tome će voditi računa o očuvanju finansijske stabilnosti i povoljnim izgledima privrednog rasta.
Naredna sednica Izvršnog odbora NBS, na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi, održaće se 12. januara 2026. godine.
Biznis Kurir
