DA LI SU LAŽNA BOLOVANJA MASOVNA POJAVA U SRBIJI? Sagovornici za Kurir televiziju o posledicama koje takva praksa nosi: To je veliki problem za obe strane!
Predstavnici sindikata upozoravaju da brojke koje se često iznose u javnosti nisu zasnovane na kredibilnim istraživanjima
Lažna bolovanja – da li su zaista masovna pojava koja ugrožava poslodavce ili mit koji skreće pažnju sa stvarnih problema radnika? Dok se neki žale na odsustva u ključnim momentima, drugi tvrde da je statistika pogrešno prikazana.
U savremenim proizvodnim procesima, odsustvo jednog radnika često znači zastoje za čitav tim. Kada ključni ljudi odu na bolovanje, firme mogu biti primorane da pauziraju rad.
- Često poslodavci dođu u situaciju da zatvore za neko vreme svoj rad, jer jednostavno, ukoliko ode na bolovanje neko ko je ključan u samoj tehnologiji rada, onda on praktično sprečava one druge koji bi mogli da rade da je on prisutan, da on odradi svoj deo posla, tako da je to veliki problem - kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.
Međutim, predstavnici sindikata upozoravaju da brojke koje se često iznose u javnosti nisu zasnovane na kredibilnim istraživanjima.
- Ne znam na koji način su, oni koji iznose u medijima podatke o tome da je 40% radnika na lažnom bolovanju, kako su došli do tih podataka. Dakle, jedini način da utvrdite je da pitate radnika da li je na lažnom bolovanju ili nije, što apsolutno nije bio slučaj kod ovih nekih istraživanja na koje se oni koji se pozivaju baziraju. Tako da jednostavno mislim da nemamo jasne, precizne podatke... - kaže Zoran Ristić, iz UGS "Nezavisnost".
U vreme sezonskih radova, poslodavci primećuju povećan broj bolovanja, a pojedine navike, smatraju da potiču još iz perioda drugačije radne organizacije.
- Mislim da smo to nasledili još iz samoupravnog perioda, kada je bilo značajno više zaposlenih – često ih je bilo više nego što je neophodno za sam posao. A sada svaki poslodavac gleda da ima što manji broj zaposlenih i da svaki ima svoje tačno mesto na kom radi. Tako, kada se masovno ode na bolovanje – a kažu da je to ostala tradicija kada dođe vreme branja povrća, voća i tako dalje – onda se značajno poveća broj ljudi na bolovanjima - kaže Atanacković.
- Međutim, sindikati ističu da radnici u Srbiji rade više nego većina Evropljana, dok se pravo na bolovanje koristi ređe nego u mnogim drugim državama.
- Mislim da je srpski radnik vredan radnik – to pokazuju statistički podaci Eurostata, ne samo neki naši podaci. Kada govorimo o Eurostatu, jasno je da je u Srbiji radno vreme koje ima srpski radnik daleko iznad proseka u Evropi – preko 41 sata nedeljno radnik u Srbiji radi, u odnosu na prosek u Evropi od 37.5 sata. A Srbija se istovremeno nalazi u grupi zemalja gde se najmanje koriste bolovanja - rekao je Ristić.
Bez jasnih i pouzdanih podataka, istina o lažnim bolovanjima ostaje između dva pola – između štete po poslodavce i prava radnika. Ono što je sigurno jeste da iza svakog bolovanja, bilo pravog ili lažnog, stoji mnogo više od običnog izostanka sa posla.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
