NEMAČKOJ POTREBNO 400.000 RADNIKA: Žele radnu snagu sa Balkana, stručna sprema nije važna

„Nemačkoj su potrebni radnici – najmanje 400.000 godišnje. Tako kažu stručnjaci. Jedna od mogućnosti da ti ljudi dođu u Nemačku jeste tzv. ’pravilo za Zapadni Balkan’. Ali pod novom vladom s Fridrihom Mercom na čelu, to pravilo moglo bi da bude značajno ograničeno“

Od tada je, broj zahteva za dobijanje azila iz zemalja Zapadnog Balkana značajno opao. List podseća da ljudi iz tog dela Evrope često rade u zdravstvu i građevinarstvu, u restoranima i hotelima. Bivša nemačka, tzv. „semaforska vlada“ Olafa Šolca (SPD, Zeleni i Liberali) 2024. godine ne samo da je produžila to pravilo, već je i povećala kvotu za dodelu radnih viza sa 25.000 na 50.000 godišnje.

Novu vladu će gotovo sigurno predvoditi Hrišćansko-demokratska unija (CDU) Fridriha Merca, a trenutno su u toku koalicioni pregovori sa Socijaldemokratama SPD. „Ali, na iznenađenje svih, u dokumentu radne grupe za rad i socijalna pitanja nije se našla nijedna reč o regulativi za Zapadni Balkan“, piše nemački list. „U ranijem pregovaračkom dokumentu stajalo je da se želi ponovo da se ’ograniči’ imigracija putem tog pravila – i to na prvobitnih 25.000 osoba godišnje.“

CDU nije želeo da komentariše pregovore koji su u toku, a SPD nije odgovorila do zaključenja tog izdanja novina.

Kakve su posledice?

Ekonomski stručnjak, Herbert Briker, iz Instituta za istraživanje tržišta rada i zanimanja (IAB), koji je evaluirao efekte dolaska radne snage sa Zapadnog Balkana, smatra da ukidanje tog pravila ne bi bila dobra ideja, jer se ti ljudi, kako kaže, „veoma dobro snalaze na tržištu rada“.

Tri do četiri godine nakon dolaska u Nemačku, oko 95 odsto njih i dalje je zaposleno, pokazuju podaci Instituta. To ima veze i sa činjenicom da je boravišna dozvola vezana za status zaposlenja. „Oni po stopi zaposlenosti ostvaruju bolje rezultate od bilo koje druge grupe imigranata na tržištu rada. Zapravo su mnogo uspešniji od mnogih domaćih radnika“.

Ti ljudi gotovo uopšte ne koriste socijalnu pomoć, a i „nivo kvalifikacija je viši nego što se očekivalo“. Pored toga, iako pravilo za Zapadni Balkan ne zahteva nikakve kvalifikacije, većina imigranata u Nemačkoj obavlja kvalifikovane poslove. „Tu imamo regularne radne odnose, što je dobro za ekonomiju, za kompanije i za poreske prihode“, ističe Briker.

Nemačka svake godine gubi 400.000 radnika zbog demografskih promena. „Ako dodatno smanjimo kanale koji dobro funkcionišu, imaćemo ozbiljan problem“, zaključuje nemački ekspert.

Alternativni pristup?

Politikolog Holger Kolb iz Savetodavnog veća za integraciju i migraciju podseća da je radna snaga sa Zapadnog Balkana, kada je regulativa za njihov dolazak na rad uvođena, imala znatno manje mogućnosti da dođe u Nemačku nego što ih danas ima.

„Pristup nemačkom tržištu rada u međuvremenu je olakšan. Danas postoje bolji pravni okviri za radnu imigraciju“, ukazuje Kolb i kao primer navodi tzv. ’Partnerski program za priznavanje kvalifikacija’.

BiznisKurir/Tageszeitung