BEOGRAD - Kupovina s lošim namerama.Država je samo sa šest kupaca raskinula 28 ugovora o privatizaciji društvenih preduzeća, koja su posle toga najčešće propadala, a ukupno je s kupcima oko 2.400 privatizovanih firmi raskinuto više od 600 ugovora.Loše namereNegoslav Jovanović, potpredsednik Industrijskog sindikata, kaže da kupci koji imaju najviše raskinutih ugovora nisu bili kupci, već trgovci, jer nisu pazarili da bi radili i unapredili, nego da bi opljačkali.Privatizovali bi firmu, davali u zalog njenu imovinu i uzimali kredite - koji nisu završavali u ulaganjima, prodavali su gotovu robu svojim firmama, a na kraju bi preduzeće ostalo bez para i sirovina, ali s dugovima radnicima, bankama, dobavljačima.- Imovina je bila cilj. Tako je u jednoj firmi bilo založeno sve osim kućice portira - navodi on i dodaje da je privatizacija mnogima bila zanimanje.Greška državeEkonomista Danilo Šuković kaže da je država napravila grešku što je ovakvim kupcima dozvolila da dođu do društvenih firmi, a to se desilo jer joj je u privatizaciji cilj bio novac, a ne dobri kupci. To su oni, kako kaže, koji bi uložili i napravili zdravu firmu, gde bi u početku bilo otpuštanja i smanjenja proizvodnje jer je to neminovno, a kasnije bi sve krenulo uzlaznom putanjom.Bez provere- Ne da se nije ispitivalo ko je kupac, već ni poreklo novca, pa smo dobijali prljav novac, a kada takav novac dođe, njemu je cilj korumpiranje, spekulacija, da dođe do vrednog zemljišta, mašina... - dodaje Šuković.
I Rumuni ostali bez tri firmePeti kupac na spisku s najviše raskinutih privatizacija je Milenko Zimonjić. On je zbog neplaćanja rata za kupovinu ostao bez „Beolaba“, IHTM i „Niskogradnje Čačak“. Poslednji na ovom spisku je „Internešenel rejlvej sistems“, čiji su vlasnici Rumun Kristijan Joanel Burci i firma „Internešenel rejlvej sistems“ iz Luksemburga, s kojom je raskinut ugovor za tri firme MIN - „Specijalna vozila“, „Lokomotiva“ i „Vagonka“.
