BEOGRAD - Vanredni parlamentarni izbori u ovom trenutku bili bi katastrofa za Srbiju sa ekonomske tačke gledišta, ocenili su eksperti Ekonomskog instituta u Beogradu, u očekivanju da će se industrijska proizvodnja u prvom kvartalu 2013. oporaviti i zabeležiti rast od 2,5 odsto.Ekonomista Stojan Stamenković rekao je da bi novi izbori imali poguban efekat na srpsku ekonomiju, kao u izbornoj 2012. godini, "samo što bi se posle sprovedenih izbora krenulo sa još lošije pozicije i sa još nižeg nivoa stanja u domaćoj makroekonomiji".Stamenković je rekao da posle pada industrijske proizvodnje u 2012. godini od 2,9 odsto, u prvom kvartalu 2013. očekuje rast od 2,5 odsto, kao i izvoza (u evrima) za 15 odsto.On je dodao da se zbog pada industrijske proizvodnje povećao uvoz, koji je supstituisao domaću proizvodnju, a to ima negativne posledice na domaću ekonomiju.Ekonomista Vladimir Vučković rekao je da je devizni kurs stabilan, ali je nerealno visok, što se odražava na visok rast uvoza, a onda se to utiče na rast cena u Srbiji."Nije dobro imati apresijaciju dinara u okolnostima visoke inflacije, pogotovo ako imamo u vidu da je Srbija uvozno zavisna zemlja", rekao je Vučković i dodao da depresijacija (snižavanje) kursa, ipak najviše deluje na obuzdavanje uvoza, a podsticaji za izvoz su mali ili ih gotovo nema."Kada se i desi depresijacija kursa, to retko kad ima uticaja na povećanje izvoza", objasnio je Vučković i ukazao da je razlog za jačanje kursa dinara visoke visoke kamatne stope po kojima se drzava zadužuje na domaćem i stranom tržištu.Ekonomista Miladin Kovačević podsetio je da se u EU do kraja godine očekuje rast bruto domaćeg proizvoda od 0,5 odsto, a 2014. oko 1,5 odsto, tako da će u Srbi oporavak ekonomije biti spor i dugo će trajati zato što je srpska ekonomija tesno povezana sa EU.Eksperti Ekonomskog instituta su ocenili da će dolazak i investicije kompanije Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata pozitivno uticati na produktivnost u domaćoj poljoprivredi.Kao primer, Stamenković je naveo da je prinos pšenice u Srbiji oko četiri tone po hektaru, dok je u EU oko šest tona, zahvaljujući većoj produktivnosti, agrotehničkim merama i većem navodnjavanju.
