Ukupan uvoz hrane u Crnoj Gori u prošloj godini iznosio je 744 miliona evra, što je za 17 odsto ili 108 miliona više nego u 2022. godini. Na uvoznu hranu dnevno je trošeno dva miliona evra ili 3,2 evra na dan po stanovniku. Uvoz samo hrane bio je veći od celog izvoza Crne Gore, koji je lane vredeo ukupno 674 miliona evra.
Analiza uvoza hrane po proizvodima pokazuje da se makar polovina uvoza odnosi na hranu koja se proizvodi ili klimatski može proizvoditi u Crnoj Gori. To potvrđuje i činjenica da se većina hrane uvozi iz susednih država - samo iz Albanije je uvezeno svežeg povrća u vrednosti od 6,5 miliona evra.
Crna Gora ne može da proizvodi žitarice u značajnim količinama, zbog čega može smatrati opravdanim uvoz žitarica, brašna i njegovih proizvoda u iznosu od 104 miliona evra, kao i šećera, kafe, kakaoa i začina u vrednosti od 76 miliona evra.
Proizvodi koji se proizvode u Crnoj Gori dopunjuju se, te uvoz mleka i mlečnih prerađevina vredi 85 miliona evra, meso i prerađevine 172 miliona evra, voće i povrće od 113 miliona, živih životinja od 48 miliona.
Prošle godine je uvezeno običnog mleka za 21,2 miliona evra iz čak 11 država. Najviše ovog proizvoda stizalo je iz Bosne i Hercegovine i to u vrednosti od 15,2 miliona evra, a zatim iz Srbije za 4,7 miliona. Kiselog mleka je uvezeno za 17,5 miliona evra, od čega iz BiH za deset miliona, Srbije za 5,4 miliona.
Raznih vrsta sireva je uvezeno za 27,7 miliona evra, a najviše iz Nemačke za 12,7 miliona evra, iz Srbije za 6,4 miliona.
Jaja je uvezeno za 1,9 miliona, do čega samo iz Srbije za 1,8 miliona. Med je takođe stigao iz Srbije za milion evra.
Najviše goveda uvezeno je iz Srbije za 25,3 miliona evra, pa čak i iz Australije i to u vrednosti od 7,8 hiljada evra. Živih ovaca uvezeno je za 5,1 milion evra i to iz Srbije za 4,6 miliona i Hrvatske za 567 hiljada evra.
Uvoz živih svinja prošle godine bio je simboličan i iznosio je 244 hiljade evra, a na to je možda mogla uticati pojava bolesti afričke kuge svinja u regionu i periodične zabrane uvoza. Najviše živih svinja lani je uvezeno iz Danske i to za 226 hiljada evra.
Najviše svežeg i zamrznutog mesa uvezeno je iz Holandije za 27,5 miliona evra, dok je iz Srbije uvezeno u vrednosti od 8,4 miliona evra.
Crna Gora krompir uvozi i iz Luksemburga i Francuske, paradajz iz Senegala. Razne vrste povrća uvožene su i iz Indonezije, Japana, Kazahstana, Etiopije, Kenije i Jordana.
Crni i beli luk se uvoz iz 30 država. Najviše dolazi iz Srbije i to u vrednosti od dva miliona evra. Luk stiže i iz Argentine, Egipta i Kine.
Nekada najveći poljoprivredni proizvod Zetske ravnice paradajz prošle godine je uvezen za 8,1 milion evra i to iz 16 država. Najviše ovog voća stiglo je iz Srbije i Albanije ali i iz Španije, Maroka i Senegala.
Iako u Crnoj Gori postoji sedam proizvođača prirodne i mineralne vode, lani je uvezeno flaširane prirodne i mineralne vode za 14 miliona evra iz 21 države. Najviše flaširane vode uvezeno je iz Srbije i to za 12,5 miliona evra.
Dinja i lubenica su nekada bile značajan proizvod iz Zete i okoline Tuzi, a prošle godine ovo voće je uvezeno za 802 hiljade evra, i to najviše iz Grčke za 340 hiljada evra.
Crna Gora ima preko pola miliona stabala maslina. Uprkos tome beleži rast uvoza maslinovog ulja, a najviše je uvezeno iz Italije i to za 1,47 miliona evra.
Prema ranijim podacima ministarstva poljoprivrede potrošnja maslinovog ulja u Crnoj Gori je relativno niska i iznosi 0,5 litra po glavi stanovnika godišnje. To je, prema istom izvoru, daleko ispod nivoa potrošnje u EU, koji se kreće od četiri do šest litara po glavi stanovnika, prenosi Investitor.
kurir.rs/Telegraf Biznis
NE PROPUSTITE
