Dva meseca u Berlinu bila su dovoljna mladom hrvatskom arhitekti Vedranu Кusturi da shvati da Nemačka nije ono čemu se nadao.

Nakon još dva meseca se spakovao i vratio u svoj Split. Nemačka prestonica nije bila njegov prvi susret sa životom u inostranstvu daleko od porodice i prijatelja. Ubrzo po završetku fakulteta, 2022. godine, preselio se u Milano gde je proveo skoro dve godine, ali je želeo da proba nešto drugačije od južnjačkog načina života. Verovao je da je sever Evrope "uređeniji i civilizovaniji" i da bi u takvoj zemlji svakako bilo veoma prijatno živeti.

Dolazak na posao nije bio težak. Bila je to kompanija za nekretnine koja je tražila menadžera društvenih medija na pola radnog vremena. Sve je rešio onlajn: probni rok od četiri meseca, plata 500 evra, a posle toga puno radno vreme i za početnike 1.600 evra. Pošto je već bio uveliko prisutan na društvenim mrežama, gde zarađuje kao influenser za uređenje enterijera, početna cena od 500 evra mu nije predstavljala problem. Međutim, manje-više sve ostalo se pokazalo problematičnim...

- Počelo je od stana. Stanodavci često traže platni list za tri-četiri meseca, neki žele da dođete na razgovor, a to je prilično skupo. Za početak sam se odlučio za sobu u zajedničkom stanu koja je koštala 750 evra. Jednosoban stan u Milanu sam inače plaćao 800 evra - upoređuje Vedran.

Ispostavilo se da stan ima pet soba i da je živeo sa čak četiri nepoznate osobe.

- Dečaci iz Južne Amerike i Azije su ga prilično zapustili. Bio je u centru i zapravo veoma lep sa visokim plafonima i tamnim brodskim podom, ali mi je trebalo nedelju dana da ga očistim. Mislim da sam samo na sredstva za čišćenje potrošio 200 evra - priseća se šokantnog početka Vedran.

Stan je međutim bio u centru, nedaleko od kancelarije, tako da je svakodnevica u Berlinu mogla da počne. Posao je bio zanimljiv dok su paralelno tekli i dodatni prihodi od angažovanja influensera. Međutim, brzo su počeli da mu nedostaju dugi sunčani dani u Splitu.

- Zovem porodicu u Splitu u pet popodne, tamo je sunčano, a u Berlinu je već mrak. Pokazalo se i da su ljudi prilično distancirani, hladni, nema osmeha... U pauzi nikad nisam popio kafu sa kolegama. Ako odeš negde na kafu, koja košta četiri do pet evra, ljudi sede oko tebe za laptopovima i rade. Nema druženja i razgovora kao ovde. Sve me ovo malo deprimiralo, a na kraju vidite da ni finansijski nema mnogo smisla. Planirao sam da uzmem stan, ali za jednosoban treba 1.200 - 1.300 evra, što znači da ni sa punom platom ne bih bio u boljem materijalnom položaju...

Cene voća i povrća su, kako kaže, slične hrvatskim, a javni prevoz je mnogo skuplji. Кarta u jednom pravcu košta tri evra i važi samo 120 minuta. Računica je pokazala da bi mu za udoban život trebalo najmanje 2.500 evra mesečno.

- To nije bilo nedostižno u perspektivi - kaže Vedran i dodaje da Nemačka više nije ono što je bila, ni za Nemce, a kamoli za imigrante.

Nema lepe reči za Nemačku.

- Napolju nas ne čekaju plate, kako mislimo, a definitivno nisu više ona vremena kao nekada kad su naši ljudi radili u Nemačkoj i gradili kuće ovde... Shvatio sam da neke stvari previše "mrzimo" u Hrvatskoj. Nismo svesni da zapravo više uživamo u životu od severnjaka, više se družimo, topliji nam je narod, lepa zemlja, prijatnija klima... Uvereni smo da u Evropi ide nabolje. Nije. Nisam to znao, ali recimo vozovi kasne i u Nemačkoj... Čak i neki poznanici koji su se dobro snašli, zarađuju, jedva čekaju da odu u Hrvatsku - kaže Vedran i otkriva da uskoro u svom Splitu otvara preduzeće za marketing na društvenim mrežama.

Orhan Musevski iz Severne Makedonije, podsetimo, radi u strogom centru Berlina u poznatom restoranu brze hrane, ali planira da se hitno vrati u rodnu zemlju.

(Kurir.rs/Večernji/Preneo Z.Ko)