Analizom štednje od decembra 2012. do decembra 2023. godine, ustanovljeno je da je bilo isplativije štedeti u dinarima, bez obzira na to da li je oročenje bilo kratkoročno ili dugoročno, saopštava NBS.
Većoj isplativosti štednje u domaćoj valuti u odnosu na deviznu štednju je, kako je navedeno, doprinela relativna stabilnost kursa dinara prema evru, više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, povoljan poreski tretman prihoda od kamate na dinarsku štednju, koja se ne oporezuje, dok se kod štednje u evrima prihod od kamate oporezuje po stopi od 15 odsto.
Podsticanje dinarizacije
Štednja u domaćoj valuti u poslednjih 11 godina je povećana osam puta – sa 18 milijardi dinara na aktuelne 144 milijarde dinara. I devizna štednja u istom periodu je gotovo udvostručena, sa 8,3 milijardi evra krajem 2012. godine na trenutnih 14,7 milijardi evra.
Samo u poslednjih godinu dana, krajem januara ove godine u odnosu na januar prethodne godine, dinarska štednja povećana je za 44 milijarde dinara (45 odsto).
Poverenje u domaću valutu potvrđeno je i rastom dugoročnih depozita u okviru dinarske štednje, sa 1,4 milijarde dinara u decembru 2012. godine na 41,1 milijardu dinara u januaru 2024. godine.
Sagledavanjem isplativosti štednje oročene na godinu dana, koja je zanavljana u periodu od 11 godina (od decembra 2012. godine), utvrđeno je da bi dinarski štediša na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja, u decembru 2023. godine, dobio gotovo 43.000 dinara (370 evra) više od štediše koji bi u istom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa.
Štediša koji je od decembra 2022. godine štedeo u domaćoj valuti, na uloženih 100.000 dinara, dobio bi u decembru 2023. godine 2.500 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio 100.000 dinara u evrima.
Kao deo procesa podsticanja dinarizacije, NBS će i u narednom periodu nastaviti da promoviše dinarsku štednju, praćenjem njene isplativosti u odnosu na deviznu štednju, navela je NBS.
kurir.rs/blic.rs
NE PROPUSTITE
