Ideja da se do 2035. godine prebacimo u potpunosti na električne automobile nekima zvuči futuristički, ali ako oslušnete planetu, to je neophodan korak. Samo ako pogledamo primer Srbije, idemo ka jednoj od najtoplijih godina otkako postoje temperaturna merenja u našoj zemlji, dok je oktobar definitivno bio najtopliji ikada. Slična situacija je i u svetu.
Uprkos boljoj efikasnosti motora i upotrebi biogoriva, ukupna emisija gasova staklene bašte iz putničkih vozila i teških teretnih vozila i dalje raste u Evropi navodi portal europa.eu. Prema podacima EEA, emisije CO2 iz putničkih automobila u 27 država članica EU porasle su za 5,8%, a emisije iz teških teretnih vozila porasle su za 5,5%, od 2000. do 2019. godine.
Glavni razlog za ukupno povećanje emisije izduvnih gasova iz automobila i kamiona bio je rastući obim transporta, koji je samo delimično nadoknađen boljom efikasnošću goriva i upotrebom biogoriva. Električna vozila igraju veliku ulogu u smanjenju emisije izduvnih gasova u transportu i ispunjavanju ciljeva definisanih Evropskim zelenim dogovorom. Značajan napredak u prihvatanju električnih automobila i kombija u EU ostvaren je prošle godine, pri čemu su 21,6% novih registracija automobila bila električna vozila.
Ukupno blizu dva miliona registracija električnih automobila u jednoj godini, u odnosu na 1,74 miliona u 2021. Broj električnih kombija na evropskim putevima takođe je nastavio da raste, dostigavši udeo od 5,5% novih registracija u 2022, dalje navodi evropski portal. Kako bi pomogla prelazak na upotrebu električnih vozila, EU ima za cilj da
Podsetimo, Evropska unija ima za krajnji cilj u potpunosti prelazak na električna vozila od 2035. godine, kada će ujedno biti iz zabranjena prodaja automobila i kombija na naftne derivate. Privremeni ciljevi smanjenja emisija za 2030. postavljeni su na 55 odsto za putnička vozila i 50 odsto za kombi vozila prenosi Lifegate. Iako postoje oni koji su skeptični kada je u pitanju prelazak na EV, pojedine zemlje u Evropi pokazuju da je cilj realno dostižan.
Norveška, Island, Švedska, Holandija i Kina su zemlje koje su najviše podigle prodaju električnih automobila. Recimo, u Norveškoj taj broj čak iznosi 80 odsto ukupnog broja prodatih automobila u prošloj godini prema podacima Svetskog istraživačkog instituta.
Položaj Srbije
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) iz aprila ove godine, u Srbiji je ukupno registrovano 1.722 električna vozila i 14.723 hibridna vozila, dok dugoročne procene pokazuju da bi do 2040. godine moglo da bude prodato čak 300.000 električnih vozila.
U prilog tome govori i podatak koji je iznela predsednica Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Aleksandra Đurđević. Kako je rekla u gostovanju na RTS-u, ove godine je prodato 23 odsto hibrida u Srbiji, dok je dizel pao na treće mesto sa 19 odsto.
- Evropa ima još niži broj učešća dizela sa 13 odsto. Po prvi put je zabeleženo u 11 meseci da je učešće električnih vozila u Evropi (14 odsto), premašilo učešće dizela na tržištu. To je ono na čemu i mi treba da se fokusiramo, to je neminovno sadašnjost - rekla je Đurđević.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, izjavio je da je u planu da do kraja 2024. godine na državnoj mreži puteva prvog prioriteta bude instalirano 105 novih elektro punjača, što sa postojećih osam, znači da će za godinu dana biti ukupno 113 elektro punjača na mreži državnih puteva prvog prioriteta.
Takođe, država daje subvencije za kupovinu električnih automobila u iznosu do 5.000 evra. Podsetimo, nedavno smo razgovarali sa izvršnim direktorom "CBS Systems" Milanom Bjeloglavom koji već pet godina vozi električni automobil i pored ekološke svesti navodi da je ušteda po njegov lični budžet nemerljiva. I dok Evropa "juri" ka elektrifikaciji, kakav je zaista položaj Srbije? Odgovor smo potražili kod analitičara Dimitrija Milića.
- Što se tiče same proizvodnje električnih automobila, najvažnije za Srbiju bi bilo da bude deo nekih evropskih lanaca snabdevanja ili da se na teritoriji naše zemlje proizvode automobili na električni pogon i njihove komponente. Trenutno se na teritoriji Evrope planira oko 50 fabrika za električne litijumske baterije, što takođe spada u jedan vrlo važan element ako želimo da budemo deo evropskih lanaca.- Što se tiče konkurentnosti, za Srbiju bi bilo najbolje da bude deo lanaca za snabdevanje nemačkog tržišta, jer su njihovi ciljevi za prelazak na EV najambiciozniji - ističe Milić.
Kakva su predviđanja za 2024. godinu?
Očekuje se da će tržište električnih automobila proći kroz nekoliko značajnih promena u godini koja dolazi, prenosi globalsources. Prema nedavnom izveštaju BloombergNEF-a, do 2024. godine biće dostupno preko 400 modela električnih vozila širom sveta. Ovo predstavlja značajan porast u odnosu na 200 ili nešto više modela koji su bili dostupni 2020.
Rast broja EV modela je vođen sa nekoliko faktora, uključujući povećanje potražnje potrošača, pad troškova baterija i uz podsticaje država.Izveštaj je takođe otkrio da se očekuje da će Kina biti najveće tržište za električna vozila 2024. godine, a slede Sjedinjene Države i Evropa.
U nastavku, spomenućemo samo neke trendove koje se očekuju na tržištu EV u 2024. godini:
Povećan domet: Električna vozila postaju sve efikasnija, sa većim dometom između punjenja;
Pad troškova: Troškovi električnih vozila padaju, čineći ih pristupačnijim za potrošače;
Vladini podsticaji: Vlade širom sveta nude podsticaje za podsticanje kupovine električnih vozila;
Povećana konkurencija: Broj proizvođača električnih vozila se povećava, što dovodi do većeg broja inovacija i konkurencije na tržištu;
Povećana svest potrošača: Potrošači postaju svesniji prednosti električnih vozila, što podstiče potražnju.
Prema nedavnom izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA), očekuje se da će globalna proizvodnja električnih vozila (EV) dostići 10 miliona jedinica u 2025.
Kurir.rs/Telegraf
NE PROPUSTITE
