Srpska ekonomija je stabilna, “pliva” i ima rezultate, ostvaren je istovremeno ekonomski rast i rast zaposlenosti. Ovo su ocene stručnjaka iznete u specijalnoj emisiji Radio Beograda 1, ”Ekonomija u 2023. godini.
- Makroekonomski fundamenti se poboljšavaju, pre svega izvoz. Stabilnost kursa nije posledica ove politike, ona je njena pretpostavka. Sa ovim rezultatima uz apsolutni i relativni rast plata i penzija, uz stopu rasta i držanje duga na nivou koji je bio i uz makro i mikro likvidnost ekonomije može da se kaže “da se brod još uvek drži iznad vode - ocenio je Dragan Đuričin, profesor Ekonomskog fakulteta i član Svetske akademije nauka i umetnosti.
Kako je istakao, Srbiji pohvale MMF-a puno znače zbog cene kapitala i kada je u pitanju otplata spoljnog duga zemlje, ali i troška kapitala u domaćoj ekonomiji:
- Srbija ima solidan rejting, na ivici investicionog, to je fantastičan rezultat, Uloga MMF-a u održavanju kredibiliteta naše ekonomije je u očima stranih investitora ekstremno važna, oni usisavaju najveći deo rizika i samim tim smanjuju cenu kapitala.Odnos MMF-a prema Srbiji promenio se nakon decembra 2014. godine kada je na godišnjoj Skupštini MMF-a i Svetske banke podržan program fiskalne konsolidacije Srbije baziran na smanjenju plata i penzija u prvoj fazi posle na restrukturiranju javnog sektora.
Kako je naveo prof. Đuričin, od tada do danas imamo konstantno dobar odnos sa ovim institucijama, sprovodimo reforme, ne kvarimo performanse i imamo isti investicioni rejting u svetu.
- Za ekonomiju koja je u usponu i krenula je sa niske visine održavanje kreditnog rejtinga zemlje koja nije članica EU, dakle van velikih regionalnih asocjacija je, to je jako važan rezultat i odnos koji se održava sa ovim institucijama je ekstremno važan - poručio je Đurin.
On je obrazložio da MMF pre svega kontrološe likvidnost poverioca, pritom su, srpske devizne rezerve porasle, što znači da je štednja države i stanovništva porasla i da u našem ekonomskom sistemu postoje sigurnosni baferi.
- Imamo visoku dozu sigurnosti da će se isplaćivati dugovi. Strategiju i politiku budžeta vodi vlada. Suština promena nastupila je kada se shvatilo da nivo investicija u BDP-u mora biti veći i da se do tog povećanja investicija mora doći preko povećanja takozvanih strukturnih politika i impakt investicija koje forsira država i preko stvaranja ambijenta i vertikalnih strukturnih politika za ulazak stranih direktnih investicija - objasnio je profesor.
Milan Nedeljković, profesor Ekonomskog fakulteta i dekan FEFE, istakao je da srpska ekonomija “pliva u moru sa dosta valova”:
- Postignuti su rezultati u domenu rasta BDP-a sa tendencijom razvoja i izvoza uluga u vezi sa IT sektorom”. Sporazum Srbije sa MMF-om podrazumeva kontinuirano praćenje fonda, što znači da su kriterijumi postavljeni u programu ispunjeni. Odnos sa MMF-om je neophodan, omogućava da se postigne bolja prepoznatljivost kod stranih investitora, smanjivanje troškova kapitala za nas. Mi smo sad jedan nivo ispod investicionog rejtinga koji podrazumeva stabilnost finansija u dužem periodu - objasnio je Nedeljković.
Kako je objasnio, očekuje usporavanje inflacije sledeće godine i ocenjuje da ne očekuje da ona bude iznad projekcija Narodne banke Srbije od tri odsto plus/minus 1,5.
Za specijalnog savetnika u Fiskalnom savetu, Slobodana Minića, inflacija je najveći problem ove godine:
- Privredni rast prošle godine je bio nizak, ove godine je počeo oporavak. Vidljiva dešavanja koja su relativno optimistična, a isto važi za spoljotrgovinska kretanja. Fiskalna politika i fiskalna kretanja bila su bolja nego što se očekivalo zbog bolje naplate prihoda, ove godine deficit će biti oko dva odsto, a rebalansom je bilo predviđeno 2,8.
NE PROPUSTITE
