Žito na berzi poskupelo za više od 11 odsto, ali se najviše trgovalo kukuruzom. Na tržištu kukuruza tražnja je bila veća od ponude, a primetan je bio i cenovni raskorak između ponude i tražnje. Uprkos razlici u ceni nuđene i tražene robe, kukuruz je ove nedelje bio najtrgovanija kultura, učestvujući u ukupnom obimu prometa sa 66 odsto.
U ukupnom obimu prometa pšenica je učestvovala sa 15 odsto. Ipak, neizvesnost šta će se dalje dešavati na globalnom tržištu žitarica, od čega zavise i profiti domaćih ratara, i dalje postoji.
Šta sve ove brojke zapravo znače za građane Srbije i kako utiču na lokalno tržište? Na ova pitanja odgovorili su gosti jutarnjeg programa Kurir televizije Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, i Ivan Nikolić, ekonomista.
Stanić se najpre dotakao tržišta žitarica.
- To su određene oscilacije koje se dešavaju dnevno ili od nedelje do nedelje na berzi, ali činjenica je da cena hrane sada na globalnom nivou pada. I to vam najbolje pokazuje taj globalni indeks FAO, organizaciju Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu. Taj FAO indeks je na najnižem nivou još od marta 2021. godine. Uzmite recimo vrednost 120 nečega, nekih poena toga indeksa, a recimo u martu 2022. godine je bio 160. Dakle, značajan pad se desio u proteklih godinu i po dana. Sa druge strane, kada govorimo generalno i o inflaciji, sada kada pogledate prosječnu stopu inflacije, sada je hrana, recimo, skoro na sličnom nivou. Ako je međugodišnja inflacija, sada 8%, hrana i bezalkoholna pića ide na oko 9%. Tako da to je sada pod kontrolom, inflacija se uslovno rečeno završava i samim tim ne treba da brine građane to što se trenutno dešava - rekao je Stanić.
Nikolić se osvrnuo na samu inflaciju u Srbiji.
- Poslednjih meseci imamo ozbiljan pad međugodišnje inflacije i to je preslikavanje jednog trenda koji postoji i u Evropi, i u globalnom posmatranju. Čak šta više, u Evropi je inflacija uvedena u neki okvir koji je uobičajan, 2,4% međugodišnje, imamo neke zemlje koje su sa inflacijom oko 0 odsto. Ako posmatramo Srbiju, mi smo sada na 7.9% mereno tim harmonizovanim indeksom potrošačkih cena. Očekujemo da će se godina završiti negde oko 7.6%. I dalje će se nastaviti taj pad koji će verovatno uvesti inflaciju negde sredinom godine, možda u drugom tromesečju, već blizu koridora koji cilje Narodna banka. To je upravo rezultat i svih mera koje država preduzela u pogledu, sećate se i o namernica pristupačnih ljudima, pa sve do vrlo restriktivne monetarne politike i mera koje je donela Narodna banka u pogledu više kamatnih stopa i podizanja obaveznih rezervi - rekao je Nikolić i dodao:
- Imamo još nekih problema u nekim segmentima, to je mleko, mlečni proizvodi, kod povrća u pojedinim trenucima. Kada govorimo o mleku, tu je sada šira priča. To nije priča isključivo o primarnim poljoprivrednim delatnostima, već i o prehrambenoj industriji. U suštini, stočni fond se smanjuje, broj goveda je manji. Jako je teško konkurisati mlečnim proizvodima koji dolaze iz Evrope, jer su oni u ogromnom režimu subvencionisanja i primarne proizvodnje i uopšte celog korpusa hrane, tako da su domaći proizvođači izloženi znatno većoj konkurenciji. Oni koriste, nažalost, i neke trenutke kada dođe do poremećaja da je jednostavno taj gubitak koji trpe u nekim trenucima nepodnošljiv. Pa smo imali neka povećanja. Imamo problem, naravno, i sa prerađevinama od mleka. Pogotovo je izražena uočljiva razlika u maloprodajnim cenama sireva kod nas ili nekih drugih prerađevina u odnosu na susedne zemlje, čak i neke evropske zemlje.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
