Bankrot tri američke banke za samo nekoliko dana izaziva strah kod ljudi za moguću krizu na globalnom finansijskom tržištu.
Kompanija Meta, u čijem vlasništvu je Fejsbuk, najavila je da će otpustiti još 10.000 radnika i da neće popuniti 5.000 upražnjenih radnih mesta, u pokušaju da smanji troškove poslovanja.
Amazon je prethodno odlučio da zaustavi izgradnju drugog sedišta u Virdžiniji posle najveće runde otkaza u istoriji te kompanije i promene planova u vezi sa radom od kuće.
Ovo kresanje troškova u IT sektoru dovelo je do panike među ljudima, jer ako se ljudi otpuštaju u najbrže rastućoj grani privrede, šta mogu drugi da očekuju.
I dok bankrot banaka i ne brine previše naše građane, jer se to dešava "tamo negde", kriza u IT sektoru i te kako izaziva zabrinutost jer je poznato da u Srbiji posluje mnogo tehnoloških kompanija koje dižu uveliko prosek plata i održavaju standard.
Da li treba strepeti od svih ovih signala i kako će se, uz već uzdrmani energetski sektor, sve ovo odraziti na globalnu ekonomiju, a kako na standard naših građana, pričali su gosti "Pulsa Srbije" Bojan Stanić, direktor sektora analitike u Privrednoj komori i Mihajlo Gajić, ekonomista.
Gajić je prvo pojasnio koji je uzrok pada banaka, kao i to koliko će to uticati na svetsku ekonomiju.
- Propale su zbog užasno lošeg menadžmenta rizicima. Drugim rečima, svako poslovanje je rizično, a naročito ono u kojem nemate isti odnos između ročnosti i potraživanja. Dakle, banke uzimaju novac od deponenata koji ostavljaju depozite, te taj novac plasiraju dalje kroz kredite, privrede i pojedincima. Ovde se dogodilo to da je jedna banka dobila veliki priliv novca u kratkom vremenskom roku tokom 2021. i 2022. godine i oni su morali taj novac negde da plasiraju - započeo je Gajić, pa nastavio:
- Imajući u vidu da rade isključivo sa tehnološkim kompanijama, nije bilo lako sav taj novac plasirati preko noći, pa su odlučili da kupe državne hartije od vrednosti. Problem je u tome jer su to radili u momentu kada su kamate bile jako niske, zato što je bila poplava tog kapitala koji je nastao monetarnom politikom kako bi se sprečila kriza zbog zatvaranja privrede usled pandemije. Samim tim, kada su kamate počele da rastu, te hartije od vrednosti su gubile cenu.
Nakon toga je Stanić odgonetnuo da li bankrot ovih banaka može da se reflektuje izvan njihovih granica, kao i to da li postoji opravdana strepnja oko toga da će se ponoviti scenario svetske krize iz 2008. godine.
- Kada govorimo o ove tri banke koje su bankrotirale u Americi, slučaj je izolovan. Međutim, pojavila se određena nervoza na međunarodnom tržištu kapitala. Pogotovo jer je druga banka po veličini u Švajcarskoj ušla u problem određenih likvidnosti jer je jedan od najvećih ulagača u tu banku odlučio da ne daje više novca u tu finansijsku instituciju, te je došlo do strmoglavog pada akcija te banke. O ovoj sada krizi, bitno je istaći da finansijski sistem polako oseća sve nedaće oko pandemija i geopolitika. Sada je sistem kontrole banaka daleko veći od 2008. godine - rekao je Stanić, pa nastavio sa obrazloženjem:
- Takođe, danas je mnogo veći interes da se održi stabilnost, a posebno kada govorimo od IT sektoru. On možda sada blago usporava, odnosno smanjuje mu se stopa rasta, ali to je samo jer je naglo porastao tokom pandemije kada su svi otišli na te digitalne usluge. Države će svakako pomagati da se to očuva, ne samo zbog potrebe njihove unutrašnje privrede, već i u sklopu te svetske fragmentacije koja je posledica ove geopolitičke krize.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
