Ako pitate Vitomira Jevremovića, osnivača ALL.ART, Digital Mind, definicija NFT je prilično jasna: u pitanju je nedeljivi token koji predstavlja vezu s metapodatkom, koji može bilo šta (slika, muzički fajl, čak i nekretnina ili karta za utakmicu). Kad bismo ovu definiciju pojednostavili, NFT (nedeljivi token) može se uporediti s bar-kodom. Tačnije, to je jedinstveni kod koji nekom objektu daje identifikaciju. Prilično jednostavno razumeti, zar ne? Možda mlađim generacijama, dok će starijima trebati malo vremena da se privuknu, smatra naš sagovornik.

  • NFT predstavlja nedeljivi token, nedeljivu jedinicu. Zamislite bar-kod na proizvodu – to je određena forma NFT. To je digitani zapis, koji je jedinstveni kod koji se lepi na neki objekat i daje mu identifikaciju. U slučaju NFT-a, kad imate taj jedinstveni kod, samo jedna osoba ili juzer (user) može biti vlasnik tog jedinstvenog tokena ili koda.
vita-006-screenshot.jpg
Jelena Todorović /lancanareakcija.rs 

On kaže da su NFT toliko napredovali u poslednje dve godine zahvaljujući činje nici da se lako može promeniti vlasnik.

  • Napravljeni su market plejsovi (market places), tj. sajtovi gde mogu da se kupuju i prodaju ti digitalni tokeni na jednostavan način, tako što se uplati kriptovaluta za neki token – pojašnjava Vitomir.
vita-005-screenshot.jpg
Jelena Todorović /lancanareakcija.rs 

Šta je NFT?

Interesovalo nas je šta NFT predstavljaju, a on kaže da su ”oni digitalna registracija nekog digitalnog objekta ili realnog objekta”.

  • Zamislite ceo sistem u tri nivoa – donji nivo je nivo samog tokena, NFT-a, drugi nivo su metapodaci, gde je opisano šta je taj objekat, a treći nivo su sami fajlovi na koje se taj digitalni objekat odnosi. NFT predstavlja samo vezu sa osnovnim metapodatkom, koji može da bude bilo šta – može da predstavlja muziku, sliku, neku realnu sliku sa zida, nekretinu, kartu za utakmicu.
vita-007-screenshot.jpg
Jelena Todorović /lancanareakcija.rs 

Za svoju kompaniju “All Art Metaverse” kaže da je “platforma koja se bavi digitalnom i realnom umetnošću prezentovanom u virtuelnim svetovima”.

  • Otkad je Zakerberg naziv svoje kompanije promenio u “Meta”, otad je nastala pomama za metaverzima kao pojmom, iako su oni definisani već desetinama godinama u delu Nila Stivensona. Odjednom je ono što je bila virtuelna umetnost ostao metaverz. “All Art” se bavi prezentacijom i digitalizacijom umetnosti i kulture. Samim tim bilo kakva forma prodaje umetninama unutar virtuelnih svetova ovo je čime se mi bavimo.
vita-001-screenshot.jpg
Jelena Todorović /lancanareakcija.rs 

Zanimalo nas je na koji način sarađuju sa svojim klijentima:

  • Svi koji dolaze u NFT sektor, najčešće žele da zarade, i to se pokazalo kao glavni motiv i pokretač poslednjih godinu dana. Ulazak blokčejn tehnologije u umetnost značio je da će on promeniti taj svet. Razlog je praćenje promene ”ruke” samog umetničkog dela. To je na tržištu umetnine izuzetno važna informacija – ko je kupio, za koji novac, kome je sledeće prodao, kako je rasla ili padala vrednost te umetnine i slično. Pre 2017/2018. tržište umetnina je pričalo da će blokčejn promenti svet, ali se tada NFT-ovi nisu pojavili kao tema. Međutim, bilo je interesantno razmatrati modele u kojima se u momentu kupovine umetničkog dela raspodela novca može realizovati kroz pametni ugovor i da mi, kao platforma, možemo da uzmemo svoj procenat, prodavac svoj i direktno da isplati umetnika, i to sve se desi instant korišćenjem kriptovaluta i blokčejn tehnologije. Kad je digitalna umetnost pronašla svoj put u NFT-ovima, tada je digitalna umetnost dobila neki sertifikat koji joj je nedostajao do tada. U momentu kad je prošlog proleća Bipl I(Beeple) prodao svoje delo za 69 miliona dolara, sve je krenulo da se razvija neverovatnom brzinom. Klasično tržište umetnina nije obraćalo pažnju na NFT-ove dok se nisu desile te multimilionske prodaje, a onda su poželeli da budu deo te igre i da naprave NFT. Tako da smo u 2022. godini imali situaciju da je ponuda dramatično pretekla potražnju:
vita-004-screenshot.jpg
Jelena Todorović /lancanareakcija.rs 

Kakva je budućnost umetnosti?

  • Mi upravo otvaramo virtuelnu verziju DAFA (Digital Art Fair Asia), koji se desio nedavno u Hongkongu. Imamo preko 25 svetskih galerija, poznate aukcijske kuće i nezavisne umetnike. Pošto je sajam održan u Hongkongu, mali broj ljudi je mogao da prisustvuje, ali ako imate VR uređaj, virtuelno ćete moći da prošetate sajmom i, korišćenjem blokčejn tehnologije, kupujete.

Naš sagovornik veliku vrednost virtuelne stvarnosti vidi, pre svega, u dostupnosti kulture i umetnosti.

  • Većina ljudi nije u mogućnosti da otputuje u Njujork, London ili Tokio i poseti sajmove umetnosti, muzeje, galerije, arheološka nalazišta. Putem VR vi možete da ulazite u virtuelne prostore i upoznajete druge ljude, to je nova forma vašeg digitalnog života. Smatram da je naš put u virtuelni svet selektivan, tamo smo koliko želimo da budemo i možemo mnogo više stvari videti i doživeti. Zaista ne znam koliko ljudi je imalo mogućnost da uđe u piramide u Egiptu, a to je neverovatno iskustvo. Pa, ako ne možete svoju decu da odvedete da ih posete u stvarnosti, možete virtuelno da odete zajedno ili da vidite nešto drugo.
vita-003-screenshot.jpg
Jelena Todorović /lancanareakcija.rs 

Da li NFT razumeju srednje i starije generacje?

  • Stariji se teže i sporije privikavaju, ali kad su iskustva u VR postala foto-realistična, odjednom taj metaverzum ima smisla i starije generacije deluju dosta dobro.

Projekat "Lančana reakcija" sprovodi se u okviru Programa promocije i popularizacije inovacija i inovacionog preduzetništva za 2022. godinu, koji je pokrenula Vlada Republike Srbije.

Promo