LANČANA REAKCIJA: Motivi iz SF književnosti danas su realnost

Ideja ovog serijala „Lančana reakcija“ bila je da se široj publici predstave nove tehnologije poslovanja, pod čime su se pre svega podrazumevali kripto, blokčejn, NFT, metaverzum i slični koncepti i pojmovi koji svakako postaju deo naše svakodnevice. Taj spoj tradicionalnih i novih tehnologija je ono što i mene zanima, kaže na početku intervjua za Kurir doktor književnih nauka Vasilije Milnović, rukovodilac Centra za nauku Univerzitetske biblioteke.

- Odlično je što serijal koristi jednostavan, koncizan i lako varljiv jezik, kome ne manjka stručnosti - ističe on.

Koja je veza književnosti i novih tehnologija i da li nam književnost može pomoći u njihovoj humanizaciji?

- Ne samo u humanizaciji već i u naslućivanju onoga što bi moglo tek doći. Uostalom, neki termini upravo potiču iz književnosti. Na primer, metaverzum je termin potekao iz knjige slavnog američkog SF autora Nila Stivensona „Snow Crash“ (1992), a fenomen NFT je uveliko ušao u svet savremenog arta. Dovoljno je posetiti muzej „Moko“ u Amsterdamu, pa videti da NFT autori, poput Andresa Rajsingera, Trevora Džonsa, Bipla ili Don Dijabla i te kako kreiraju puteve razvoja onoga što se naziva contemporary art, ali i naš estetski odnos prema novim tehnologijama. Od Hajdegerove strepnje da bi tehnicitet mogao preuzeti sve prerogative humaniteta pa sve do tvrdnje iz 90-ih modernog teoretičara kulture Mihaila Epštajna da će se spor svih ideologija završiti prevlašću videologije - danas smo nadomak istinske izmene stvarnosne paradigme preko pomenutih novih tehnologija, o čemu tako ubedljivo svedoči nedavna pojava svima dostupne veštačke inteligencije Chat GPT. Svako ko je imao priliku s njom da komunicira preko interneta zna o čemu govorim.

Ipak, da li eventualna prevlast novih tehnologija i koncepata u budućnosti automatski znači i potpunu globalizaciju čitavog sveta?

- Ne nužno. Da bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo znati istorijat čitavog koncepta. Kada su se kompjuterske igrice preselile na internet, nastale su prve MMO (massive multiplayer online) igre koje su praktično već bile virtuelni svetovi. Prve virtuelne interakcije igrača pokazale su da njihov intenzitet može da nadiđe tehnološki razvoj. A onda je ekonomija tiho uplovila u ovaj svet, pa se počelo trgovati predmetima iz sveta igara ili virtuelnim valutama. To je pak dovelo do razvoja platformi u kojima virtuelna ekonomija u potpunosti ili većinski prelazi u ruke igrača. Ovo će pak dovesti do svojevrsne preteče metaverzuma pod nazivom Second Life, što nije bila igra, već platforma koja je korisnicima omogućavala da uređuju svoj virtuelni život i susreću se u različitim interakcijama s drugim „stanovnicima“. Za razliku od igrica, nije više postojao nikakav cilj, već mogućnost da se učesnici virtuelno izraze i međusobno komuniciraju. Čak je postojala i interna valuta Linden Dollar, a mnoge svetske vlade i korporacije su otvorile svoje virtuelne paviljone. To će sve voditi današnjim platformama Meta, Decentraland ili SecondLife koje su još jako daleko od jedinstvenog globalno povezanog multiverzuma. No, čak i da tako nešto nastane, sasvim sigurno bi u okviru toga postojale nezavisne ili „pobunjeničke“ grupe, rupe u sistemu, koje bi mogle koristiti sopstvenu blokčejn tehnologiju, imati sopstvene servere ili kriptovalutu. O toj mogućnosti govorimo već danas kada pominjemo Web 3.0.

Koja je sudbina čoveka u takvom svetu?

- Čovek će morati da razvija ono što je okružen tehnologijom pomalo zaboravio - duh! Nemački savremeni filozof Jirgen Habermas je govorio o povratku „suštinskog razuma“. Pod tom odrednicom on podrazumeva objedinjeni pogled na svakodnevicu, religiju, moral, umetnost i kulturu, što je bilo karakteristično za drevnog čoveka. Po njemu, od 18. veka je počela da preovlađuje „kultura stručnjaka“, pa se stvarnost počela doimati nalik Adonisovom vrtu, u kome plodovi brzu zru i venu. Kada na to dodate tehnologiju, mogućnosti za zloupotrebu se multiplikuju ukoliko izgubimo naš dodir s duhovnošću u najširem smislu. Zato je duhovnom čoveku tehnologija samo alatka kojom se izražava i svakako može i bez nje. Ne zaboravimo: duh pokreće tvar!

OBRAZOVNI PROGRAM GUBI BITKU SA STVARNOŠĆU

Decu bolje priprema tehnološko okruženje od škole

Mislite li, kao doktor književnih nauka, da je naš školski sistem prilagođen stvarnosti koja nas okružuje?

- Apsolutno ne, jer će deca koja sada idu u školu biti radno aktivna tokom 2030-ih i radiće na tehnologijama koje još ne postoje. Tehnološko okruženje ih mnogo bolje priprema na to nego sama škola, koja je izgubila bitku sa savremenošću. Zato je neophodan individualni rad s decom, kako bi bila spremna za ono što ih čeka. U suprotnom, pripremiće ih Robloks na to, sa svim posledicama koje to podrazumeva. Više ne možete zabraniti tehnologiju deci, morate ih voditi kroz nju. Bojim se da će oni voditi nas i da smo mi dinosaurusi. Onog momenta kada See Pas kompanije pronađu način da „skačete“ iz virtuelne platforme u virtuelnu platformu sa istim avatarom i mogućnostima „proširene stvarnosti“, nastupa potpuno novo doba u kome će se klinci snaći, a mi nećemo. Zato škola mora pronaći način da i sama istražuje ove prostore kako bi ih „napunila“ edukativnim i opštehumanističkim znanjima. Uostalom, trend na Zapadu u IT kompanijama jeste zapošljavanje ljudi koji dolaze sa humanističkih katedri ne bi li u što većoj meri novim tehnologijama dali „ljudsko lice“. Isto važi i za naučnike i istraživače, jer ukoliko ne budu na savremene načine istraživali kulturno i naučno nasleđe, bojim se da će ono biti na ivici opstanka.

Projekat "Lančana reakcija" sprovodi se u okviru Programa promocije i popularizacije inovacija i inovacionog preduzetništva za 2022. godinu, koji je pokrenula Vlada Republike Srbije