ČADEŽ OBJASNIO ALBANCIMA: Mere reciprociteta Prištine nisu štetne samo za srpsku, već i za kosovsku privredu

Odluka o uvođenju mera reciprociteta, osim što je iracionalna, štetna je ne samo za srpsku, već i za ekonomiju celog regiona, a pre svega za kosovsku privredu, ocenio je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Time su naši privrednici za samo dva meseca uspeli da na kosovskom tržištu obnove gotovo polovinu plasmana iz istog perioda 2018, kada taksi nije bilo.

Čak 441 kompanija i preduzetnik, među kojima je najviše malih i srednjih preduzeća, uspeli su da obnove poslovne veze sa svojim kosovskim partnerima. I sve to u uslovima pandemije kada je trgovina sa svim tržištima bila otežana i smanjena i uprkos tome što su mnogi kosovski privrednici ukidanje taksi dočekali sa važećim ugovorima o nabavkama od dobavljača sa drugih tržišta.

"To govori o obostranom interesu naših privreda da međusobno trguju, ali i pre svega o interesu kosovskih privrednika da kupuju robu srpskih proizvođača. Jer, dve trećine proizvoda koje su kosovske kompanije nabavljale sa srpskog tržišta pre uvođenja taksi bile su sredstva za rad, repromaterijali i sirovine koje su prerađivale, pravile svoj proizvode i prodavale ih na Kosovu ili izvozile", objašnjava Čadež.

Ne kupuju kosovski privrednici, kaže, tu robu jer imaju politički odnos prema nekom poluproizvodu iz Srbije, već zato što je on konkurentan i omogućava im da zarade novac, zaposle ljude i održavaju svoj biznis.

"Političari koji donose odluke o uvođenju taksi i reciprociteta, na žalost, ne razumeju ekonomiju. Oni tako otimaju i od sopstvene privrede, a da pri tome čak i ne ostvare političke ciljeve zbog kojih su takve populističke mere uvodili, što su potvrdili i izborni rezultati na Kosovu. Jer, i ljudi na Kosovu, kao svuda u svetu, žele samo da žive bolje, hoće posao, bolju platu", konstatuje Čadež.

Takvim populističkim merama, po rečima Čadeža, ne blokira se samo naša međusobna trgovina, već i drugi u regionu, kamioni koji stoje na prelazima, a preko Kosova, ne samo iz Srbije, već i iz Evropske unije, prevoze, recimo u Albaniju, sirovine i drugu robu potrebnu njenoj privredi.

"Ni Srbija ni Severna Makedonija ni Kosovo, ni bilo ko u regionu, ne može da ode negde odavde. Tu smo gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam vezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari razumeju", ukazuje Čadež.

Na pitanje da li je za privrednike iz Srbije problem da napišu na svojim proizvodima Republika Kosovo, Čadež je odgovorio da nije na privrednicima da biraju da li će na svom proizvodu napisati Kosovo ili Republika Kosovo i da se bave međunarodnim priznavanjem bilo čega.

"Privrednici se uklapaju u okvire koje im propisuju institucije, bile one u Beogradu ili Prištini. A beogradske i prištinske institucije su se dogovorile, usaglasile kako će se proizvodi označavati i o tome potpisale sporazume, kao što su CEFTA ili Briselski sporazum. Zna se kako se, po tim sporazumima roba obeležava", objasnio je predsednik PKS.

Utoliko pre, što je, podseća, Priština nedavno usvojila program o sprovođenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju do 2025, obavezujući se još jednom na primenu svih sporazuma proisteklih iz Briselskog dijaloga, što uključuje i pitanje označavanja proizvoda.

"Drugog sporazuma za sada nemamo. Ne kažem da jednog dana neće doći do nekog novog dogovora ili sporazuma. Mislim da bi trebalo što pre učiniti sve što je moguće kako bi se privrednicima obezbedilo da se dogovaraju oko pitanja koja se tiču biznisa i da ponovo krenu razgovori o budućim političkim rešenjima koji će doneti političku i ekonomsku stabilnost Zapadnom Balkanu", kaže Čadež, ističući da je to želja i potreba poslovne zajednice regiona.

Da li će se sutra sresti odgovorni ljudi koji donose odluke i u Prištini i u Srbiji, i uz posredovanje EU i drugih partnera dogovoriti da takve stvari rešavaju na drugi način, to ćemo, kaže videti.

"Važno je da sada ne opterećujemo i ne onemogućavamo bilo kakav dogovor nečim što je gore i od populizma, što koči privredu i drži sopstveni narod, sopstvene ljudi i decu kao taoce. Mi živimo u 21. veku, svet se za ova dva meseca promenio kako ne pamtimo i više nego ikada do sada potrebno je da svi u regionu radimo zajedno", zaključio je Čadež.

(Kurir.rs/Tanjug)