OVE VOĆKE DONOSE TOP ZARADU U SRBIJI: 6 najisplativijih vrsta! Puno ulaganja i rada, ali na kraju i para

BEOGRAD - Kada pitate agroekonomiste šta je u Srbiji najisplativije, svi u glas kažu: voće. Sve ostale kulture prema njihovim rečima već mnogo godina nazaduju, a poslednjih godina potpunu ekspanziju doživeli su lešnik i borovnica.

- U prethodnoj godini najviše se proizvodila šljiva, a nakon toga jabuka - objašnjava Branislav Gulan, član odbora za srpsko selo Srpske akademije nauka i umetnosti i dodaje da proizvodnja voća u Srbiji ide do 2.000.000 tona.

Međutim, iako se pojedine vrste više proizvode od drugih, to nije znak da su te vrste i najisplativije. Zapravo, većina agroekonomista se slaže da je najbolji potez mladih voćara da zasade deficitarne vrste.

Milovan Veličković, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i stručnjak za voćarstvo kaže za Blic biznis da je o prihodima koje voćari početnici mogu dobiti nezahvalno govoriti, budući da smo u prethodnom periodu imali velike oscilacije cena sa voćem koje je do sada bilo najisplativije na tržištu poput maline i jabuke. Ipak, pojedino voće je i dalje vrlo unosan biznis, a on je izdvojio top šest najisplativijih vrsta.

Lešnik

Poslednjih godina lešnik je doživeo ekspanziju na našem tržištu, sve je više zasada, a prema mišljenju Veličkovića, to je i dalje najisplativije voće na našim prostorima.

- Kada zasadite hektar lešnika, da biste dočekali pun rod potrebno je od pet do deset godina. Iako deluje mnogo vremena, to se višestruko isplati, jer kilogram lešnika na tržištu ne košta ispod hiljadu dinara - objašnjava Veličković i dodaje da je lešnik naročito zahvalan za održavanje, pošto nije neophodno mnogo novca, zaštita je manja, pa je i potrošnja mala.

Sa hektara lešnika možete dobiti oko tonu do tonu i po lešnika, a otkupna cena je od 500 do 800 dinara, pa se trud i više nego isplati.

Višnja

Bez obzira na početna ulaganja, višnja je i dalje isplativa voćka, jer je nema mnogo u Srbiji,a rod je oko 15 tona po hektaru.

- Početna ulaganja za hektar višnje su od 10 do 15.000 evra, ako se voćar odluči za savremenu tehnologiju uzgajanja, što je u današnje vreme prioritet - navodi Veličković i dodaje da je naročito zahvalna jer se radi o jednokratnoj berbi, za razliku od maline.

Cena joj raste tokom berbe, pa se svakako vrlo isplati i ima široku namenu.

Dunja

Slično kao i višnja, početna ulaganja za hektar su od 10 do 15.000 evra, što je mnogo manje nego za jabuku koja zahteva i 50.000 evra početnih ulaganja, a mnogo manje se isplati.

- Da bi dunja, kao i višnja doživele pun rod potrebno je oko pet godina, a najveća isplativost sa dunjom dolazi od proizvodnje kvalitetne rakije - ističe Veličković koji dodaje da kada se kaže kvalitetna rakija misli se na na onu koja se može prodavati po minimalnoj ceni od 1.000 dinara, nikako manje.

Šljiva

I šljiva je naročito zgodna za proizvodnju rakije, sve se više proizvodi i pogodna je za mlade ljude i kreiranje jedinstvenog brenda.

- Proizvodnja rakije više ne može da funkcioniše kao pre, jer više nije prihvatljivo da se rakija proizvodi od koječega, otpada, trulih primeraka, čak i koštica, kako je to moglo ranije, pa da se na pijaci prodaje za 300 dinara - kaže Veličković i dodaje da je stoga šljiva odlična prilika za mlade ljude koji će pravilnim ulaganjima napraviti dobru rakiju, dobro je reklamirati i mogu da zarade od 800 do 1.000 dinara po litru.

Trešnja

Trešnja zahteva nešto veća početna ulaganja, oko 60.000 evra za hektar, ako je reč o savremenom zasadu.

- Međutim, cena trešnje je uvek visoka, ne ide ispod 100 dinara, a prvi prihod možete dobiti već nakon pet godina - navodi Veličković i dodaje da ulaganja najviše odlaze na zaštitu, protivgradne mreže, koje su neophodne, jer je reč o krhkom rodu.

Borovnica

Borovnica ima stabilnu cenu, sa normalnim prosečnim prinosom mesečno po hektaru može da se zaradi oko 5.000 evra, ali uzgoj ove voćke nije jednostavan.

Borovnica je doživela bum, jer joj je već dve godine cena oko 720 dinara za kilogram, međutim, početna ulaganja nisu mala i kreću se od 30 do 50.000 evra po hektaru, a najveći deo odlazi na protivgradnu mrežu koja je neophodna i košta oko 17.000 evra.

Pored ove kulture, agroekonomisti savetuju i uzgajanje ribizle i kupine, koje su prošle godine odlično prošle. Agroekonomisti se slažu da se na tržište polako vraća i vinova loza, dosta dobrih vinarija je otvoreno u prethodno vreme, koriste se moderni sistemi pa napokon u Srbiji imamo skupa vina, te je samim tim i velika isplativost. Jedini problem je što vinogradarstvo zahteva određeno podneblje, pa to može biti otežavajuća okolnost za poljoprivrednike.

(Kurir.rs/Blic/N.G./Foto: Reuters/Ilustracija)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: