DOBROSAV MARIĆ: U 2018. godini opredelili smo oko 300 miliona za samozapošljavanje i nova radna mesta! (FOTO)
Privredne aktivnosti, mere Vlade i resornog ministarstva takođe doprinose značajnom smanjenju nezaposlenosti u državi‚ kaže direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijale Beograd.
Na evidenciji beogradske Filijale NSZ na kraju marta tekuće godine bilo je 85.440 nezaposlenih lica, što predstavlja najmanji broj nezaposlenosti posmatrano za period od 15 godina unazad.
Ovakav trend smanjenja nezaposlenosti proizvode mere koje sprovodi NSZ, a to su: sajmovi zapošljavanja, finansijski podsticaji za nova radna mesta, za samozapošljavanje (otvaranje novih radnji), stručnu praksu i prekvalifikacije radnika. Privredne aktivnosti, mere Vlade i resornog ministarstva takođe doprinose značajnom smanjenju nezaposlenosti u državi.
Gospodine Mariću, recite nam kakvi su efekti sajmova zapošljavanja u 2017. i 2018. godini?
U 2017. godini smo zaposlili 2.645 lica (31%) na osnovu 11 održanih sajmova. Ukupno je 332 poslodavca učestvovalo i izrazilo potrebu za 5.653 novih lica. 8.544 lica je izrazilo zainteresovanost i posetilo sajmove koje organizuje NSZ. Dok u 2018. godini možemo izraziti samo efekte 3 sajma koja su do sada održana i to u smislu da je 3.810 lica posetilo sajmove. 188 poslodavaca je izrazilo potrebu za zapošljavanjem 4.296 novih lica. Što se tiče efekata zaposlenja, o tome možemo govoriti za 3 meseca u odnosu na period održavanja sajmova. Međutim, dosadašnja praksa pokazuje da se oko 35% lica zaposli od ukupnog broja učesnika na sajmu.
Šta to NSZ čini, koje mere sprovodi da bi se poslodavci stimulisali i zaposlili nekoga sa evidencije NSZ?
Poslodavci, pored savetodavne podrške, imaju i podršku u vidu pronalaženja potrebnih kadrova od strane NSZ i to lica koja se nalaze na našoj evidenciji, ali i finansijsku podršku i to:
- za otvaranje novog radnog mesta 150.000 dinara
- za osobe sa invaliditetom 180.000 dinara
- za pokretanje sopstvenog biznisa (samozapošljavanja) 180.000 dinara bespovratnih sredstava, za tehnološke viškove 200.000 dinara, a za osobe sa invaliditetom 220.000 dinara.
Mladima, koji su završlili fakultete/srednju školu, a nemaju radnog iskustva, pomažemo putem mere „Stručna praksa“, što znači da im obezbeđujemo radno iskustvo kako u privatnom tako i u javnom sektoru (zdravstvo, prosveta, socijalna zaštita i pravosudni organi) uz finansijsku podršku
- 18.000 dinara mesečno, ukupno 12 meseci, za osobe koje su završile fakultet,
- 16.000 dinara mesečno, ukupno 6 meseci, za osobe koje su završile višu školu,
- 14.000 dinara mesečno, ukupno 6 meseci, za osobe koje su završile srednju školu.
Rezultati pokazuju da 60% lica koja završe stručnu praksu, ostane da radi kod poslodavca i to je ono na šta smo posebno ponosni.
Finansiramo obuke i prekvalifikacije lica koja prihvate da se bave zanimanjima koja su deficitarna, kao što su: pekari, mesari, konobari, kuvari, informatičari, zavarivači itd. Obezbeđujemo kurseve stranih jezika i to besplatno, za koji nezaposlena lica dobiju sertifikat nakon završenog kursa. NSZ ima posebne programe za obuke i podršku teže zapošljivih lica. Toj kategoriji pored lica sa invaliditetom pripadaju i osobe sa posebnim potrebama, Romi, ali i često žrtve porodičnog nasilja. Mi kroz javne pozive stimulišemo poslodavce da zaposle osobe koje pripadaju teže zapošljivoj kategoriji.
Poslodavac koji zaposli osobu sa invaliditetom dobija za prilagođavanje novootvorenog radnog mesta za osobe sa invaliditetom dobijaju finansijsku pomoć do 400.000 dinara. Poslodavac koji zaposli osobu sa invaliditetom može da ostvari pravo na refundaciju troškova zarade za lice koje je angažovano na pružanju stručne podrške novozaposlenoj osobi sa invaliditetom, samo za vreme dok pruža stručnu pomoć, a najduže 12 meseci. Refundiraju se troškovi isplaćene zarade, bez poreza i doprinosa u visini od 50.000 dinara mesečno i troškovi pripadajućih poreza i doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje.
Ove godine smo opredelili za samozapošljavanje podsticaj za 364 lica. U 2018 godini opredelili smo oko 300 miliona za mere za samozapošljavanje i nova radna mesta.
Gospodine Mariću, u protekle dve godine, od kada ste direktor Filijale za grad Beograd, uspostavljena je odlična saradnja Filijale za grad Beograd NSZ i lokalnih vlasti, ali i sa Skupštinom grada Beograda. Dobitnik se nagrade za društvenu odgovornost „ Kapetan Miša Anastasijević“. Šta za vas predstavlja ta nagrada i šta ćete učiniti da opravdate poverenje koje vam je ukazano dodelom ove nagrade?
Ogroman rad i trud su uloženi u protekle 2 godine kako bi se uspostavila saradnja sa svih 17 predsednika opština, gradom Beogradom i privrednicima koji posluju na teriroriji grada, a sve u cilju smanjenja nezaposlenosti.
Nagrada za društvenu odgovornost je meni snažan motiv da nastavim započeto i opravdam poverenje koje mi je ukazano. Veliku čast i zadovoljstvo mi predstavlja činjenica da je moj rad prepoznat od strane kompetentnih ljudi.
Aktivni ste u Beogradu i poslovno i privatno, ali svakako, ne zaboravljate svoj rodni grad Loznicu. Šta očekujete od Loznice danas?
Loznica je moj grad i svo slobodno vreme provodim tamo. Trudim se da pomognem koliko mogu i da dovedem investitore u ovaj kraj. Posebno mi je zadovoljstvo da kažem da svake godine 200-300 mladih ljudi koji dođu da studiraju u Beogradu, obrate mi se za pomoć i uvek sam se trudio da im pomognem da dođu lakše do posla, oko pronalaska domova, studija i bilo kojih problema da imaju.
U Loznici sam aktivan i politički, nastaviću da se borim za bolju Loznicu i da pokušamo da je vratimo na mapu kojoj pripada. Vidimo da i predsednik Vučić ulaže napore da se pomogne ovom kraju i stava sam da mi koji smo u Beogradu i na pozicijama, iskoristimo svoje pozicije i u tom smislu ne zaboravimo svoj grad.
Ovom prilikom bih istakao najsvežiju investiciju u kojoj sam učestvovao, a radi se o otrvaranju turske fabrike za proizvodnju tekstila „ YGS – tekstil“ u kojoj će biti zaposleno 500 ljudi što iz Malog Zvornika, ali zbog geografske blizine i mojih sugrađana iz Loznice.
Potpisan je memorandum o saradnji od strane ministra za trgovinu i telekomunikacije, Rasima LJajića zajedno sa opštinom i predstavnicima turske kompanije.
(Kurir.rs/Espreso/Foto: Promo)
PRLIĆI VEĆ ČETVRT VEKA ZARAĐUJU OD OVE UNOSNE BILJKE: Traži minimalna ulaganja, ne napadaju je bolesti i insekti - Na svom imanju uzgajaju 800 sadnica