Porodica Šekler razvija etno-turizam i nudi tradicionalnu srpsku kuhinju zbog koje im se iznova vraćaju mnogobrojni gosti, od Brazila do Novog Zelanda

Kulinarske sposobnosti preduzetnice Milijane Šekler iz sela Rudno na Goliji, uz lepotu ove planine, glavni su razlog što su njen restoran „Beli bagrem“ i domaćinstvo Šekler postali poznati širom sveta.


Srpska nacionalna jela, domaći sir i kajmak, hleb od heljde, jagnjetina i teletina ispod sača učinili su da gostima iz Brazila, Grčke, sa Novog Zelanda, iz Nemačke, Poljske, Češke, Slovačke, Južne Koreje i Australije boravak u Srbiji ostane nezaboravan i da Milijanino domaćinstvo preporučuju svojim prijateljima. Zato je u Milijanina četiri apartmana prošle godine prenoćilo 4.000 gostiju, a kako sama kaže, sve je počelo slučajno 1986. godine.

1101milijana-1.jpg
Foto: Privatna Arhiva


Preporuka najbitnija


- Jedna naša rođaka došla je iz Beograda kod nas na odmor sa koleginicom kojoj se svidelo i pitala je da li može da dolazi kod nas i da plati. Posle su nas preporučivali jedni drugima. Goste smo u početku smeštali u sobe naše dece, koja su bila na školovanju u Kraljevu, sve dok nisu postale tesne. Onda smo pravili jednu po jednu brvnaru sa po četiri do šest ležajeva. Sad imamo četiri sa ukupno 30 ležajeva i planiramo da napravimo još dve da ne bismo odbijali goste zbog nedostataka smeštaja. U početku sam spremala hranu za 150 ljudi u mojoj kuhinji tri sa dva metra, pa smo 1990. napravili restoran koji može da primi 150 gostiju - priča Milijana.

1101milijana-4.jpg
Foto: Privatna Arhiva


Porodični posao


U restoranu „Beli bagrem“, osim gostiju koji se hrane pansionski održavaju se i poslovni ručkovi, a o svima se stara svih 10 članova Milijanine porodice.

- Radimo suprug i ja, dva sina, dve snaje i četiri unuka. Svi znaju šta je čiji posao, pa nas gosti pitaju kako ste tako tihi. Gledam da skoro sve bude iz moje bašte. Imamo i naše kokoške, svinje, jagnjiće, a od rođaka kupujemo telad i junad, tako da ne idemo u mesaru. Ranije sem imala i krave i pravila domaći sir i kajmak, a sad ga uzimam od jetrve, koja ga pravi na isti način kao ja nekada. Stoka pase po planini, pa su gosti oduševljeni kvalitetom hrane i mesa. Trudim se da spremam što više jela od heljde, koju gosti obožavaju, kao i zeleni hleb s travama - divljim spanaćem, nanom i mačjom šapom - ističe Milijana.

screenshot-1.jpg
Foto: Printscreen


Jezička barijera

PANTOMIMOM PRIČA SA STRANCIMA


Iako ne zna engleski, Milijana Šekler tvrdi da se s gostima lako sporazumeva pantomimom:

- Sa Rusima mi je najlakše, a najteže se sporazumevam s Italijanima. Naši gosti dolaze porodično, kako iz inostranstva tako i iz cele Srbije. Primamo i vaučere, ali nam je procedura za naplatu vaučera komplikovana jer sve moramo da završavamo u Kraljevu, koje je udaljeno 100 kilometara od našeg sela. Od ovog posla može lepo da se živi, ali mora mnogo da se radi i da se posao shvati ozbiljno. Želja mi je da se celo selo bavi etno-turizmom i podstičem komšije da i oni prave brvnare.


Kurir / Slavica Tomčić

Foto: Privatna arhiva, Printscreen