Stare, sočne sorte zamenjene su novim, hibridnim, bezukusnim, koje daju mnogo veći prinos, lakše se transportuju i na njima je daleko veća zarada

Sočan, ukusan i mirisan paradajz, kakvog se sećamo iz detinjstva, postao je nedostižni san, a razlog tome je suluda trka za profitom proizvođača, kojima nije bitan kvalitet već samo da namaknu što više para!


Današnji paradajz je veći, čvršći, identičnog oblika i ima ukus - plastike. Razlog tome je, kako objašnjavaju stručnjaci, to što su stare, ukusne sorte zamenjene onim koje daju i nekoliko puta veći prinos.


Bere se nezreo


- Današnji hibridi daju neverovatne prinose, te ukoliko bi poljoprivrednik želeo da gaji stare vrste i ostvaruje isti profit, morao bi da ga prodaje i tri puta skuplje, a to nije u interesu ni potrošača ni proizvođača - objašnjava Đorđe Moravčević, profesor na Katedri za ratarstvo i povrtarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.


Prednost „modernih“ vrsta paradajza je i to, kako kaže Moravčević, što su lakši za transport i čuvanje.

- Ovaj paradajz odloženo zri i bere se dok još nije sazreo. Nekada su mogli da stoje u skladištu ili na tezgi tek nekoliko dana, a danas mogu i po nekoliko nedelja. U zapadnoj Evropi u prodaji nećete nigde naći crveni paradajz, jer ljudi nemaju vremena da svaki dan idu na pijacu - objašnjava Moravčević.

untitled1324657684768p9.jpg
Infografika 

Ipak, ističe, za ukusno povrće najvažnije je da se dobro hrani i navodnjava. Takođe dodaje da masovno uzgajanje novih sorti, koje su prema mišljenju mnogih neukusne, nije fenomen tipičan samo za paradajz:


Ne može i jare i pare


- Nove sorte graška i boranije zamenile su stare jer mogu mašinski da se beru, dok su nove sorte paprike prilagođene pravljenju ajvara. Na kraju krajeva, sve se svodi na ekonomiju.


Njegov kolega s Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić, agroekonomista, kaže da „ne možemo imati i jare i pare“, te da je u ovom slučaju žrtvovan ukus:

- Na novim sortama je mnogo veća zarada, a na kraju krajeva, ekonomski razlozi su najbitniji svima.


Ružica Kantar

0805-papovic.jpg
Medija Centar 


Goran Papović

SVE VIŠE GUBIMO ONO ŠTO VALJA


Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da su neukusne sorte paradajza, zahvaljujući uvozničkom lobiju, ušle u našu zemlju mahom iz Holandije, ali da, srećom, širom Srbije još uvek postoje domaćinstva koja su zadržala stara semena i stare tehnologije gajenja.

- Biće još gore kako se budemo bližili ulasku u EU, koja propisima zabranjuje autohtone sorte i teži da standardizuje povrće. Moramo se truditi da sačuvamo ono što valja.

0804-neboja-mandic.jpg
Nebojša Mandić 


Miladin Ševarlić

KORISTE ZABRANJENE PREPARATE


Ševarlić navodi da je veći problem od toga što je paradajz izgubio ukus to što pojedini alavi proizvođači koriste i nedozvoljena hemijska sredstva kako bi što pre sazreo.

- Kako bi paradajz brže sazreo, koriste se i zabranjeni biljni regulatori poput etrela i drugih preparata iz te grupe. To dovodi do ubrzanog dobijanja crvene boje, ali ne i do sazrevanja, pa tako paradajz samo izgleda lepo, iako je u stvari još zelen i nije ukusan. Problem takođe može biti preterano prskanje pesticidima, kao i nepoštovanje karence.