Istovremeno je skočila i potražnja za švajcarskim frankom, koji je posle zlata najsigurnija luka ulagačima

Opšta jagma za zlatom, potop cena nafte, berze u debelom minusu i strmoglav pad funte prve su finansijske posledice odluke Britanaca da napuste Evropsku uniju, podgrejane strahom investitora koji su svoj kapital počeli da sele u sigurna utočišta.

Otuda je cena zlata skočila za čak osam odsto, na 1.316,05 dolara za uncu, što je najviši nivo u poslednje dve godine, a stručnjaci procenjuju da bi cena zlata mogla dostići 1.400 dolara za uncu. Istovremeno je skočila i potražnja za švajcarskim frankom, koji je posle zlata najsigurnija luka ulagačima, a takođe su ojačali dolar i jen, dok je evro oslabio u odnosu na ove dve valute.

Usledio je potop na svetskim berzama, te su akcije 100 najlikvidnijih kompanija na londonskoj berzi u momentu izgubile čak 100 milijardi funti. Evropsle berze pale su za 10 odsto, Tokijska za osam odsto, Hongkonška je za više od četiri odsto, a Seulska i Sidnejska berza su pale za po više od tri odsto. Berzanski indeksi na Atinskoj berzi izgubili su preko 12 odsto vrednosti, dok su počele da tonu i akcije na Vol stritu.

Vest o „bregzitu“ oborila je i svetske cene nafte, i to za više od šest odsto, budući da jačanje dolara u odnosu na funtu i visokoprinosne valute naftu čini skupljom za korisnike drugih moneta.
velika-britanija.jpg
Foto: Thinkstock, EU, Bregzit, Referendum, Raspad, Odlazak, Fun

Britanska funta skljokala se za oko 10 odsto i tako pala na najniži nivo u odnosu na dolar tokom poslednje 31 godine.

Cene deonica na Londonskoj berzi, kao i kurs britanske funte, padaju neočekivanom brzinom. Stotinu najvećih kompanija u Velikoj Britaniji izgubilo je 120 milijardi funti od otvaranja trgovanja na Londonskoj berzi.

BANKARI I EKONOMISTI O BREGZITU

Slavko Carić, Erste banka i Britansko-srpska pk
EU ZA NAS NEMA ALTERNATIVU

Nakon početnog šoka, EU i Britanija će se baviti raspetljavanjem međusobnih političkih i obligacionih odnosa. Što se tiče finansijskih tržišta, moje predviđanje je da će pad berzanskih indeksa biti kratkog daha. Slična su očekivanja i sa valutama. Sigurno je da će doći do dugoročnije korekcije, ali povećanje vrednosti evra, jena i dolara u odnosu na britansku funtu u današnjem obimu neće biti dugog daha. A Srbija? Srbija, po mom mišljenju, nema alternativu nego da nastavi da se menja nabolje i da teži da bude deo još uvek najelitnijeg udruženja evropskih naroda - EU.

Milojko Arsić, ekonomista
SKAČU DOLAR I JAVNI DUG SRBIJE

Svaki veći poremećaj u EU i u zemljama koje su ekonomski partneri Srbije negativno utiče i na srpsku privredu. Može se očekivati da će rast srpske privrede biti nešto sporiji, ali i da će strane investicije biti manje nego što bi bile da se ovo nije dogodilo. Efekte ovakvog događa teško je proceniti i zavisiće od reakcije vlada, potrošača i investitora širom Evrope. Očekujem ipak da će „bregzit“ dovesti do povećanja pesimizma kod investitora i njihove uzdržanosti.

Što se tiče Srbije, oko 30 odsto javnog duga Srbije je u dolarima. Dolar će da skoči, pa će to podići i troškove vraćanja dugova.

Mlađen Kovačević, ekonomista
TEŠKO ZADUŽENIMA U FRANCIMA

Ova kriza uzdrmala je ekonomiju cele Evrope, ali ukoliko se u narednom periodu bude našlo neko rešenje, Srbija ne bi trebalo da oseti naročite posledice. Posledice će osetiti građani zaduženi u švajcarcima, ali ne i oni zaduženi u evrima. Međutim, ako kriza potraje, to će biti katastrofalno po našu zemlju. Setimo se 2008. - uprkos obećanjima političara, bili smo jedna od najpogođenijih zemalja u Evropi.