"Berlinski proces mi ne vidimo samo kao gradnju mreže autoputeva, gasovoda i naftovoda, što je sve važno, već kao mrežu ljudi koji rade i stvaraju poslove zajedno i ostvaruju budućnost zajedno", poručio je Čadež na skupu privrednih komora u regionu u Zagrebu.
Predsednici privrednih komora regiona okupljeni u Komorskom investicionom forumu sastali su se kako bi razmotrili aktivnosti i finansijske modele za jačanje kapaciteta sektora malih i srednjih preduzeća Zapadnog Balkana.
Čadež je istakao da sve zemlje regiona imaju male privrede i da samo zajedno mogu da postanu konkurentne na svetskom tržištu. On je naglasio da sami treba da preuzmemo odgovrnost kako će ovaj reigonu izgledati, kao i da sami osmišljavamo Evropu koja se sada suočava sa velikim izozovima.
Čadež je kazao da, prema podacima NBS, ukupan iznos direktnih investicija u Srbiju iz zemalja Jugoistočne Evrope, čije su komore članice Komorskog investicionog foruma, zaključno sa 2015. iznosio 1,8 milijardi evra, a iz Srbije u susedne zemlje u regionu 2,2 milijarde evra. Reč je o investicijama koje obuhvataju period od dve decenije. Skupu prisustvuju predstavnici Evropske komisije i Evrokomora, kao i KIF koji čini osam privrednih komora - šest Zapadnog Balkana i hrvatska i slocenačka komora.
Čadež je naglasio da su više od 95 odsto članica komora mala i srednja preduzeća i da je ključna stvar podizanje komorskih usluga ključnih za podizanje konkurentnosti tog sektora i jačanje kapaciteta u procesu evropskih integracija. Kako je kazao, to se odnosi na pristup alternativnim izvorima finansiranja, preko stručnog obrazovanja i obuke, prilagođavanja EU zakonodavstvu i standardima, energetske efikasnosti, do borbe protiv korupcije.
Taj projekat je podržala Evrokomora, a očekuje se očekuje i finansijska sredstva iz IPA fondova EU. Čadež je kazao da je pokrenuta inicijativa za osnivanje regionalne stručne škole na Brezovici, kao i potrebu formiranja regionalnih baza podataka radi dubinske analize stanja u privredi regiona na mikro nivou i utvrđivanja njenih razvojnih potencijala.
On je kazao da će komore u narednom peirodu morati da se aktivnije uključe u pružanje odgovora na migrantsku krizu, pitanje izbeglica, ali i povratnika i njihove ekonomske integracije.
"Imali smo sastanak u Briselu u okviru Evropkomora i radimo na jednom veoma složenom predlogu sa komorama Nemačke, Austrije, Slovenije i Austrije, Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Grčke, a cilj što bolja razmena podataka između nas i evenetulano testiranje veština i skeniranje potreba na tržištu rada, kao i niza mera koji bi bili odgovor na probleme sa kojima ćemo se suočavati u migrantskoj krizi", naglasio je Čadež.
Tokom dvodnevnog skupa privrednih komora biće održan i prvi sastanak grupe za razvoj privatnog sektora u okviru Komorskog investicionog foruma, kao i radionica za stručnjake iz privrednih komora o alatima za jačanje preduzetničkih sposobnosti i veština. Na marginama skupa tokom boravka u Zagrebu predsednici privrednih komora regiona će se sastati sa predsednicom Hrvatske Kolindom Grabar Kitarović.
