Vlasnik „Delta holdinga“ Miroslav Mišković je na prodaji „Delta sitija“ u Srbiji i Crnoj Gori zaradio 202,75 miliona evra, što je oko 70 miliona više nego što je uložio u njihovu izgradnju. Novi vlasnik je južnoafrička kompanija „Hiprop“, koja je povezana sa kupcem beogradskog tržnog centra „Ušće“

BEOGRAD - Vlasnik „Delta holdinga“ Miroslav Mišković prodao je dva „Delta sitija“, u Beogradu i Podgorici, južnoafričkim kompanijama za 202,75 miliona evra, što je za skoro 70 miliona više nego što ga je koštala gradnja ovih tržnih centara.

Novi vlasnik tržnih centara je firma „Hiprop investments“, specijalizovana za upravljanje šoping-molovima, koja je preuzela 60 odsto, dok je ostatak kupila „Houmsted grupa“, firma jednog od direktora „Hipropa“. Kupac Miškovićevih „Delta sitija“ povezan je sa kupcem tržnih centara Petra Matića, vlasnika „MPC propertiza“, budući da je direktor „Hipropa“ Luis van der Vat ujedno i direktor „Aterberija Jurop“, koji je u decembru preuzeo 30 odsto u sedam šoping-molova, među kojima je i „Ušće“. Južnoafrikanci su tako preuzeli kontrolu nad ovim tržištem u Srbiji.

„Hiprop“ je juče zvanično saopštilo da će za „Delta siti“ u Beogradu platiti 127,7 miliona evra, od čega Miškoviću ide 111,9 miliona, a ostatak bankama na ime kredita. Od „Delta sitija“ u glavnom gradu Crne Gore banke će dobiti 14,8 miliona, a gazda „Delte“ 60,1 milion evra.

Mišković nije hteo da kaže gde će uložiti keš od 171,9 miliona evra, ali je ranije najavljivao da planira da u gradnju „Delta planeta“, hotela „Interkontinental“ i nove poslovne zgrade između hotela „Hajat“ i „Kraun plaze“ u Beogradu uloži 250 miliona evra. Zato će ova transakcija obradovati i gradonačelnika Beograda, koji je učestvovao na proslavi 25 godina „Delta holdinga“ pravdajući se da će Mišković graditi u Ljubljani ako mu ne izađe u susret i da dozvole u Beogradu.

Milutin Nikolić iz konsultantske kuće „Citadel“ kaže za Kurir da je ulaganje u tržne centre dobra investicija jer ih Beograd nema dovoljno.
- Kirije su u našim molovima visoke, što govori da postoji interesovanje zakupaca. Takođe, nema najava da će se izgraditi novi tržni centri. To je kao da kupujete neku vrstu obveznice, vrednosnog papira sa određenim prinosom. Manje je glavobolje nego kad kupujete „Telekom“, na primer, manji su rizici - objašnjava on. Njega ne iznenađuje što su kupci Južnoafrikanci jer je ovo zemlja članica BRIKS, gde su još Brazil, Rusija, Indija i Kina. Takođe, Srbija i ova zemlja su u nekim stvarima dosta slične, pa je njihovim privrednicima lakše da shvate šta se ovde dešava nego Francuzima ili Amerikancima.

Delta holding
SVE JE NA PRODAJU

U „Delta holdingu“ potvrđuju transakciju uz podsećanje da su sve firme pod krovom te kompanije na prodaju ako se pojavi pravi kupac.
- Kao što je bio slučaj sa „Maksijem“, Delta bankom i „Delta osiguranjem“, u trenutku kada su se pojavili ozbiljni kupci, ove firme su prodate - rekli su za Kurir u Miškovićevoj firmi. Nismo dobili odgovor da li će platiti porez u Srbiji.

Državna kasa
MIŠKO BIRA GDE ĆE PLATITI POREZ

Da li će od prodaje profitirati srpski ili kiparski budžet videće se narednih dana. Pošto su vlasnici „Delta sitija“ firme sa Kipra, „Astatin“ i „Hemslejd“, državna kasa ne bi trebalo da dobije ništa. Ipak, možda će se Mišković odlučiti da tržne centre prebaci na neku firmu u Srbiji i plati porez ovde, kao u slučaju „Maksija“.