Ne samo da država prethodnih godina nije podsticala razvoj ove životno važne grane privrede, ostajući tako bez ogromnog novca, već i dalje duguje i za najosnovnije subvencije, čime ugrožava i buduće prinose

BEOGRAD - Zbog izostanka adekvatnih mera u agraru je za poslednjih pet godina izgubljeno 25 milijardi evra.

Ove poražavajuće podatke u Srbiju izneli su na nedavnom poljoprivrednom forumu u Subotici stručnjaci Ekonomskog instituta, ukazujući da ćemo na kraju ostati i bez obradive zemlje.

No, to ne treba da čudi imajući u vidu činjenicu da država tačno i ne zna koliko ima zemljišta, a da čak 240.000 hektara državne zemlje, oko 49 odsto, nije izdato. Osim što navode da predstojeća izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu već ide u pogrešnom smeru, agrarni ekonomisti ističu da je nerealna i netačna Strategija o razvoju poljoprivrede Srbije.

Budžet

I dok su na forumu bila preduzeća koja čine 90 odsto prometa poljoprivrede Srbije, odnosno godišnje obrnu 3,5 milijardi evra, ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković nije se tamo pojavila iako je najavila dolazak. Možda je jedan od razloga za njeno odsustvo i taj što njeno ministarstvo još nije isplatilo subvencije poljoprivrednicima koje su im neophodne za jesenju setvu.

Iako ratari od maja čekaju na novac koji im je država obećala i žale se da bez tih para neće moći da kupe đubrivo i seme za jesenju setvu, ministarka Bogosavljević je pre nekoliko dana u Pančevu zemljoradnike zamolila za razumevanje jer je broj zahteva za subvencije premašio sredstva u budžetu.

Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić smatra da zbog politike štednje i zato što nije odobreno otvaranje 103 radna mesta u Upravi za agrarna plaćanja još nema konkursa za raspodelu sredstava IPARD u iznosu od 175 miliona evra dodeljenih Srbiji za period od 2014. do 2020. godine.
snezana-bogosavljevic-boskovic.jpg
Zorana Jevtić 


Konkursi

- Praktično ćemo i 2016. godinu utrošiti, a da nijedan cent iz pretpristupnih fondova Evropske unije neće biti moguće da se povuče, jer do tada nećemo raspisati konkurse, nećemo moći da realizujemo projekte i da se steknu uslovi za povraćaj tih sredstava koja su na raspolaganju od Unije - upozorio je Ševarlić.

On ističe da će se kašnjenja subvencija za poljoprivrednike odraziti na kvalitet setve, a time i na prinos i ukupan obim proizvodnje.
- To je neodgovoran odnos prema poljoprivrednicima i ne može u ovoj zemlji samo da se štedi na seljacima, penzionerima i državnim činovnicima jer to nisu najbogatiji slojevi društva. Time što nije isplatila subvencije poljoprivrednicima država je prekršila Zakon o podsticajima u poljoprivredi, koji predviđa da iz budžeta treba da bude isplaćeno 60 milijardi dinara ove godine, a izdvojeno je samo pola od te sume - kaže Ševarlić.

ČINJENICE

Strategija poljoprivrede Srbije nerealna je jer je zasnovana na netačnim podacima, tvrde poljoprivredni stručnjaci

Ona predviđa da udeo poljoprivrede u BDP do 2024. treba da se poveća na 15-20 odsto

U 2012. godini udeo poljoprivrede u bruto investicijama je iznos od 3,34 odsto, dok je novih investicija bilo samo 2,75 odsto

Srbija raspolaže sa 0,514 hektara obradivog zemljišta po stanovniku, što je ispod svetskog proseka 628.000 poljoprivrednika ima u Srbiji

U ovoj godini poljoprivredna proizvodnja je pala za 10 odsto

Očekivani rod kukuruza od sedam do osam miliona tona suša je skoro prepolovila

Ministarstvo poljoprivrede
POMAŽEMO KUPOVINOM MEHANIZACIJE

Umesto resorne ministarke, na poljoprivrednom forumu u Subotici pojavio se šef Odseka za programiranje ruralnog razvoja u Ministarstvu poljoprivrede Aleksandar Bogunović, koji je istakao da su ratarima u Srbiji na raspolaganju atraktivne mere za jačanje konkurentnosti njihove proizvodnje.
- U prvom redu one se odnose na obnovu mehanizacije, kao i nabavku odgovarajuće opreme. Resorno ministarstvo je izradilo i nacionalne programe kojima je definisan niz mera za povećanje proizvodnje i unapređivanje konkurentnosti - rekao je Bogunović.