BEOGRAD - Pokrajinska vlada s Bojanom Pajtićem na čelu traži da se iz obračuna pokrajinskog budžeta izuzmu transferna sredstva za plate i otpremnine zaposlenih u prosveti, kao i transfer koji se dodeljuje jedinicama lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine, saznaje Kurir u pokrajinskoj vladi.Ovaj zahtev suprotan je propisima koji su doneti upravo u vreme vladavine Demokratske stranke, a čiji je Pajtić sada lider, budući da se rashodi za zaposlene u obrazovanju na teritoriji APV obezbeđuju iz budžeta Srbije u budžet APV počev od 2003. godine.Ustav- Pomenuti transferi bili su uračunati u vreme njihove vlasti, a sada žele da ih izbace tvrdeći da finansiranje ovih rashoda nije u nadležnosti AP Vojvodine. Ustavom Srbije određeno je da pokrajinski budžet ne može biti manji od sedam odsto i da u obračun tih sedam odsto ulaze i plate i otpremnine zaposlenih u prosveti na teritoriji APV koje je republika svake godine prebacivala budžetu Vojvodine. Punih 12 godina, sve do sada, niko se zbog toga nije bunio, što otvara pitanje zbog čega su se okolnosti promenile upravo u trenutku planiranja pokrajinskog budžeta za 2016. godinu, u kojoj bi trebalo da budu održani pokrajinski izbori - navodi naš sagovornik.Idealna situacijaOn sumnja da umesto tog transfera Vojvodina želi da joj se u sedam odsto uračunaju neki drugi dodatni transfer i dodatna sredstva. Takođe, ovakav zahtev otvara i pitanje nadležnosti APV i da li su ta sredstva potrebna za obim nadležnosti koji im je dodeljen i za šta će ih koristiti.- Ukoliko bi se ovaj zahtev Vojvođana ispoštovao, Vojvodina bi imala idealnu situaciju - republika bi finansirala prosvetu i jedinice lokalne samouprave, a u sedam odsto ušao bi neki drugi novac koji bi mogli da potroše na projekte za presecanje crvene vrpce - zaključuje naš sagovornik.(D. L. - S. Đ.)
Vojvođanska logikaPROSVETA NAM POJEDE DVE TREĆINE BUDŽETABojan Pajtić, premijer Vojvodine, nije želeo da se izjašnjava o ovoj temi jer je, kako je rekao, u pitanju stručna stvar. Uputio nas je na Zorana Radomana, pokrajinskog sekretara za finansije, koji je potvrdio saznanja Kurira, uz objašnjenje da već godinama isto traže.- To nije obaveza pokrajine, nijednim zakonom nije regulisana. To je kao da dugujete Peri i Žiki, date jednom pare da on da drugom i onda mirna srca kaže da je izmirio dugove. Na ta potraživanja nam ode dve trećine budžeta već godinama unazad, a koje bismo mogli da iskoristimo za kapitalna ulaganja, u poljoprivredu, socijalno zapošljavanje - rekao je Radoman.
