Tužba će biti podneta nadležnom sudu u Pensilvaniji zbog kršenja ugovora, zloupotrebe poverljivih informacija, nepoštene konkurencije i drugog

Kompanija Esmark saopštila je da će podneti tužbu odgovarajućem sudu u SAD protiv slovačkog biznismena Petra Kamaraša zbog namerne sabotaže privatizacije Železare Smederevo. Odštetni zahtev koji će Esmark tražiti iznosi 100 miliona dolara.

Tužba će biti podneta nadležnom sudu u Pensilvaniji zbog kršenja ugovora, zloupotrebe poverljivih informacija, nepoštene konkurencije i drugog. U saopštenju kompanije Esmark Europe navodi se da je Kamaraš zloupotrebio poverljive informacije i učestvovao u sistematskom varanju kompanije Esmark zarad lične koristi.

U tužbi Esmark navodi da se Kamaraš priključio kao investitor i agent na strani Esmarka Europe, da bi došao do poverljivih informacija o Esmarkovoj strategiji za Železaru, a da je istovremeno potkopavao Esmarkove napore tokom pregovora za privatizaciju Železare.

Kamaraš je korist ostvarivao tako što je znao da njegove kompanije snabdevaju Železaru gvozdenom rudom nižeg kvaliteta od standardnog, kao i drugim materijalima po višoj ceni od tržišne, a takva praksa i varanje kada je reč o kvaliteteu i sadržaju materijala nije deo Esmarkovog plana za revitalizaciju Železare, navodi se u saopštenju američke kompanije.

Zato je sabotirao Esmark, pošto bi u slučaju uspešne kupovine njegovi interesi bili ugroženi.

Kamaraš je ignorisao svoje dužnosti i lojalnost, dobru veru tokom poslovanja i poslovnu etiku. Posledica njegovih aktivnosti jeste prekid pregovora o privatizaciji Železare Smederevo, što je Kamarašu omogućilo da privatizuje Železaru tako što će voditi novi upravljački tim, dodaje se u saopštenju.

On je, prema saopštenju Esmarka, imao i Plan B, koji je podrazumevao da on predvodi novi upravljački tim Železare i da, ako mu to pođe za rukom, profitira i ostvari povljne aranžmane za snabdevanje Železare rudom.

Esmark Kamaraša tereti i za lobiranje kod članova Privatizacione komisije da glasaju protiv Esmarkove ponude.
Zbog svega toga, Esmark Euope traži 100 miliona dolara odštete, plus kaznenu odštetu.

(N1info)