Najnoviji predlog unije poslodavaca za javni sektor
CRNI SCENARIO: Plate smanjiti 25, a penzije 20 odsto
Ukoliko toga ne bude, bojim se da će krajem ove godine ili do aprila naredne biti vrlo, vrlo loše, poručio Slavenko Grgurević iz UPS
BEOGRAD - Plate u javnom sektoru moraju da se smanje za 25 odsto, a penzije za 20 procenata da bi smanjenje imalo efekta, izjavio je Slavenko Grgurević, član Unije poslodavaca Srbije.
Nakon informacije da Srbija na kredit od Svetske banke i aranžman sa MMF može da računa samo ako napravi rigorozne uštede i smanji plate za 15, a penzije za 20 odsto, uz otpuštanja u javnom sektoru, najnovije procene privrednika zvuče više nego zabrinjavajuće. Grgurević ističe da poslodavci traže i znatno smanjenje nameta na plate sa sadašnjih 65 na 40 odsto.
Armagedonski scenario
- Ukoliko toga (smanjenje plata, penzija i nameta na rad) ne bude bilo, bojim se da će, bez prizivanja armagedonskog scenarija, krajem ove godine ili u prvom tromesečju naredne biti vrlo, vrlo loše. Kako će izgledati ova godina, ježim se kad pomislim - rekao je Grgurević i dodao da je nelikvidnost u privredi „dostigla katastrofalne razmere“, a poslodavci kao rešenje predlažu multilateralnu kompenzaciju iz 2013.
- Međutim, mi još nemamo zakonska rešenja za to, ali imamo raspoloženje da se to reši - rekao je on.
Predlozi Unije su daleko rigorozniji i od onoga što je prošle nedelje izneo Fiskalni savet, po kojem je potrebno smanjenje penzija i plata u javnom sektoru od 15 odsto u rebalansu budžeta, jer su te uštede „ključne za uspeh fiskalne konsolidacije“. Savet je zahtevao i da se cena struje u Srbiji odmah poveća za oko 15 odsto.
Ukinuti porez na najniže zarade
Da je privredi neophodno smanjenje nameta na plate, ističe i direktorka za regulatornu reformu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Jelena Bojović. Ona je rekla da privreda traži da se uvede progresivno oporezivanje zarada i da se porez na najniže zarade ukine ili smanji.
- To bi imalo značajan efekat na privredu i na zapošljavanje i prevođenje radnika koji rade na crno ili u sivoj ekonomiji u legalne tokove - da budu prijavljeni i da bar ostvaruju pravo na zdravstveno osiguranje, a da se država prosto odrekne poreza na zarade, pre svega na najniže plate - rekla je ona. Govoreći o progresivnom oprezivanju plata, Bojovićeva je istakla da to „postoji svuda u svetu“ i da je razlika u visini opterećenja između najniže i najviše plate u Srbiji 1,2 odsto, a u razvijenim zemljama 17 ili 18 odsto.
Nakon informacije da Srbija na kredit od Svetske banke i aranžman sa MMF može da računa samo ako napravi rigorozne uštede i smanji plate za 15, a penzije za 20 odsto, uz otpuštanja u javnom sektoru, najnovije procene privrednika zvuče više nego zabrinjavajuće. Grgurević ističe da poslodavci traže i znatno smanjenje nameta na plate sa sadašnjih 65 na 40 odsto.
Armagedonski scenario
- Ukoliko toga (smanjenje plata, penzija i nameta na rad) ne bude bilo, bojim se da će, bez prizivanja armagedonskog scenarija, krajem ove godine ili u prvom tromesečju naredne biti vrlo, vrlo loše. Kako će izgledati ova godina, ježim se kad pomislim - rekao je Grgurević i dodao da je nelikvidnost u privredi „dostigla katastrofalne razmere“, a poslodavci kao rešenje predlažu multilateralnu kompenzaciju iz 2013.
- Međutim, mi još nemamo zakonska rešenja za to, ali imamo raspoloženje da se to reši - rekao je on.
Predlozi Unije su daleko rigorozniji i od onoga što je prošle nedelje izneo Fiskalni savet, po kojem je potrebno smanjenje penzija i plata u javnom sektoru od 15 odsto u rebalansu budžeta, jer su te uštede „ključne za uspeh fiskalne konsolidacije“. Savet je zahtevao i da se cena struje u Srbiji odmah poveća za oko 15 odsto.
Ukinuti porez na najniže zarade
Da je privredi neophodno smanjenje nameta na plate, ističe i direktorka za regulatornu reformu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Jelena Bojović. Ona je rekla da privreda traži da se uvede progresivno oporezivanje zarada i da se porez na najniže zarade ukine ili smanji.
- To bi imalo značajan efekat na privredu i na zapošljavanje i prevođenje radnika koji rade na crno ili u sivoj ekonomiji u legalne tokove - da budu prijavljeni i da bar ostvaruju pravo na zdravstveno osiguranje, a da se država prosto odrekne poreza na zarade, pre svega na najniže plate - rekla je ona. Govoreći o progresivnom oprezivanju plata, Bojovićeva je istakla da to „postoji svuda u svetu“ i da je razlika u visini opterećenja između najniže i najviše plate u Srbiji 1,2 odsto, a u razvijenim zemljama 17 ili 18 odsto.
ČINJENICE
Karakteristike meteora
- 781 hiljada ljudi je zaposlena u javnom sektoru
- 75 hiljada dinara je prosečna zarada u državnoj administraciji
"BOLJE VESTI NISAM MOGAO ČUTI!" Premijer Vučević saopštio - Srbija postaje CENTAR poslovanja japanskog giganta za čitavu Evropu