Otkrio grešku na bankomatu i dobio pristup neograničenom novcu - sad je otkrio na šta je trošio: "Kao da ste pećinski čovek koji je otkrio vatru"

Den Sonders iz Vangarate na severoistoku Viktorije, dospeo je na naslovne strane 2011. godine kada je otkrio kvar na bankomatima Nacionalne banke Australije (NAB), koji mu je omogućio da podiže neograničen novac. U to vreme je radio kao barmen, što znači da mu je taj novac potpuno okrenuo život naopačke.

„Pronašao sam grešku u sistemu NAB banke koja mi je omogućila da stanje na mom računu izgleda kao da na njemu imam milione dolara, iako to nije bilo tačno”, rekao je on. „Zatim bih otišao u filijalu, bukvalno pitao službenika koliko novca imam na računu, a oni bi mi rekli da imam 1,6 miliona dolara i jednostavno bi mi dozvolili da podignem koliko god želim. Bilo je kao da prvi put otkrivate vatru, a vi ste pećinski čovek.”

Rekao je da je trošenje novca postalo „ekstremno zarazno” i otkrio na šta je sve išao taj novac.

„Opisao bih to ovako: okupite sve svoje prijatelje u krug i kažete: 'Hej, šta želite da radimo danas?'”, ispričao je. „Tako su neki ljudi hteli automobil, neki su hteli konja. Konj je koštao oko 50.000 dolara. Sećam se da sam jedne noći častio ceo restoran večerom, a jedna gospođa mi je prišla i pitala: 'Da li ste vi najbogatiji čovek u Australiji?', a ja sam odgovorio: 'Ne, ne, mislim da sam sedmi'.”

Mogućnost da troši koliko god želi dala mu je samopouzdanje koje nikada ranije nije imao, ali je istovremeno osećao i ogromnu anksioznost.

„Mislio sam da će me uhvatiti svakog trenutka”, rekao je. „Imao sam noćne more o tome kako mi upada specijalna policija (SWAT). Ne znam zašto baš oni, nisam imao nikakvo oružje.”

Priznanje, kazna i zatvaranje poglavlja

Na kraju, osećaj krivice postao je prevelik, pa se sam prijavio banci.

„Rekli su da će doći po mene”, ispričao je. „A onda se ništa nije dogodilo oko tri godine.”

„Anksioznost je rasla i rasla, i na kraju sam morao da uradim ono što sam smatrao ispravnim, pa sam ispričao medijima šta se desilo samo da bih stavio tačku na celu stvar.”

Priznao je da je zbog novca osećao da je „izgubio sebe kao osobu”.

„Jednostavno više nisam znao ko sam. Nije mi se sviđalo ono što sam postao.”

Policija je na kraju izdala nalog za njegovo hapšenje i podigla optužnicu. Osuđen je na 12 meseci zatvora, naloženo mu je da odradi 18 meseci društveno korisnog rada i kažnjen je sa 250.000 dolara. Ipak, istakao je da je vredelo kako bi osetio olakšanje.

„Moj mozak funkcioniše malo drugačije od ostalih ljudi, pa sam i zatvor posmatrao kao neku vrstu iskustva.”

Zašto nije postao begunac?

U članku za news.com.au 2018. godine, objasnio je zašto jednostavno nije pobegao.

„Za mene se nikada nije radilo o novcu. Radilo se o iskustvima i onome što bih mogao da uradim sa tom magičnom karticom”, objasnio je. „Ono što mi je banka nenamerno ponudila bilo je poput onih knjiga gde sami birate svoju avanturu. Nisam znao koliko će to trajati i očekivao sam da će se završiti svakog dana. Tako sam jednostavno odlučio da nastavim sve dok banka to ne zaustavi, ali oni to nikada nisu uradili.”

Nakon četiri i po meseca, dobrovoljno je prestao da vrši transfere.

„Oduvek sam nameravao da preuzmem odgovornost za svoje postupke – zato nisam prebacio milione dolara bankinog novca u inostranstvo i jednostavno pobegao u neko skrovište na tropskom ostrvu. Mogao sam to vrlo lako da uradim i čak sam planirao kako bih to izveo.”

Dodao je da bi bekstvo značilo da mora da ostavi porodicu i prijatelje i da se zauvek osvrće preko ramena.
„Nikada više ne bih mogao da vidim majku ili da radim jednostavne stvari, poput gledanja fudbala na stadionu ili pričanja gluposti sa prijateljima uz nekoliko piva.”

Lekcije o prijateljstvu i ljubavi

„Kroz ovo ludo iskustvo otkrio sam šta mi je najvažnije, a to nije novac niti pretvaranje da sam nešto što nisam. Pravi, običan život sa porodicom i prijateljima je zaista neprocenjiv.”

Istakao je da sada, kada je sve gotovo, nema želju da se vrati luksuznom životu, iako je ispunio mnoge snove svojih prijatelja. Ipak, razočaran je što je većina ljudi koje je u to vreme čašćavao nestala, plašeći se posledica druženja sa osuđenim kriminalcem, dok su pravi prijatelji ostali uz njega i pružili mu moralnu podršku.

Novac je umnogome promenio i njegov ljubavni život.
„Dok sam radio te transfere, imao sam niz žena širom Australije, i svaka je mislila da je ona prava. Pre toga sam bio tip koji je veran samo jednoj ženi”, ispričao je. „Novac je sve to promenio. Na kraju mi se nije svidelo ono što sam video u ogledalu. Kada se sve završilo, samo sam nestao, a to je povredilo ljude do kojih mi je zaista bilo stalo. Zato sam, dok sam bio u zatvoru, nekima od njih pisao kako bih objasnio šta se desilo i ko sam ja zapravo.”

Povratak u normalu

Priznao je da je vreme provedeno u zatvoru bilo teško i da je tamo video kako ubijaju čoveka, ali je to posmatrao kao deo celokupnog iskustva. Želeo je da ispravi stvari kako bi izbegao strah da će mu neko u budućnosti sve oduzeti.

„Sada sam završio s tim i imam te neverovatne uspomene. U novoj sam vezi sa osobom koja me prihvata takvog kakav jesam. Život ponekad može delovati pomalo monotono i dosadno nakon onoga što sam doživeo, ali to je u redu. Ne mora sve u životu da bude potpuno uzbudljivo, velika radost se može naći i u normalnom, običnom životu.”

„Tako da, vratio sam se za šank, siromašan kao i kada sam počeo, i uopšte me nije briga za to. Budućnost izgleda svetlo jer je u potpunosti moja”, zaključio je Sonders.

Biznis Kurir/News.com.au