"Srbija fiskalno otporna, uvek može brzo da reaguje!" Ministar Mali na Svetskom kongresu ekonomista: Na računu imamo skoro pet milijardi evra!

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali učestvovao je danas na panelu "Fiskalna politika i finansiranje održivog razvoja" koji je održan u okviru 21. Svetskog kongresa ekonomista Međunarodne ekonomske asocijacije (IEA), najvećeg međunarodnog naučnog i stručnog skupa ekonomista i tom prilikom istakao da je Srbija pokazala da je fiskalno otporna.

- Javni dug Srbije iznosi oko 43,7 odsto BDP dok je prosek za evrozonu 88,89 odsto - rekao je Mali.

On je podsetio da je Srbija 2020. godine, kada se dogodio COVID, bila prva zemlja u kontinentalnoj Evropi koja je obezbedila besplatno sve četiri vakcine građanima, kao i da je istovremeno podržala ekonomiju milijardama i milijardama evra i tako spasila mala preduzeća i zaposlenost.

- Kada se desio sukob u Ukrajini 2022. godine ponovo smo reagovala odgovorno i uspeli smo da obezbedimo energetsku bezbednost za celu zemlju, za preduzeća, ali i za domaćinstva, čime smo ponovo pokazala koliko smo otporni. I uspeli smo to da uradimo instrumentima koji su nam bili na raspolaganju - rekao je Mali.

Ključ je, dodao je, održati makroekonomsku stabilnost, obratiti pažnju na deficite, ali i osigurati da možete da koristite otpornost, fiskalni prostor i instrumente koje imate na raspolaganju da biste se suočili sa svim izazovima.

Ministar je istakao da je ključ nastaviti rast jer svaka ekonomija mora da raste.

- To je preduslov za povećanje životnog standarda, za povećanje plata, penzija i svega ostalog što ide uz to. Ali istovremeno, možemo, kao vlada, kroz fiskalne instrumente, da se pozabavimo izazovima - rekao je Mali.

Navodeći da vlade moraju da razmisle o tome kako da se pozabave energetskim potencijalom, energetskom krizom koja je pred nama zbog napretka i veće potražnje za energijom, koja u isto vreme mora biti zelena, on je poručio učesnicima skupa da ne razgovaraju samo o fiskalnoj stabilnosti.

- Moja poruka svima da razgovaramo ne samo o fiskalnoj stabilnosti, moramo da razgovaramo i o fiskalnoj otpornosti, a to je uloga vlade danas - naglasio je Mali.

On je dodao da treba da se zapitamo koja bi bila alternativa u slučaju velike krize.

Kako je istakao, kada dođe kriza i postoji problem morate da reagujete, da koristite svoje rezerve, jer je verovatno cena nečinjenja dugoročno veća ili nepovratna.

- Iz te perspektive, mislim da smo uradili odličan posao istovremeno razmišljajući o stabilnosti, održavajući niski odnos javnog duga prema BDP-u, a takođe pokušavajući da doprinesemo rastu - rekao je Mali.

Govoreći o tome kako fiskalna pravila i održivost kombinovati u situacijama kada su ekonomiji potrebna velika početna ulaganja na primer u borbi sa klimatskim promenama i da li se onda pomešani signali šalju javnosti i tržištima, Mali je rekao da je to pitanje od milion dolara.

- Dve su stvari ključne kada se govori o fiskalnim pravilima i fiskalnoj politici uopšte. Jedna je odgovornost, a druga je kredibilitet. Odgovornost u smislu usvajanja fiskalnih pravila, koja zatim možete primeniti, ali i kredibilitet u pridržavanju tih fiskalnih pravila i njihovoj primeni na savršen način - rekao je Mali.

On je naveo da se ne bi složio u vezi sa popuštanjem fiskalnih pravila.

- Nažalost, privremeno popuštanje fiskalnih pravila postalo je pravilo, i ona su nastavila da se popuštaju dugo vremena, dovodeći tako posebno zapadne ekonomije u poziciju da imaju visok nivo deficita, visok odnos javnog duga prema BDP-u, uz istovremeno veoma niske stope rasta" naveo je Mali i dodao da je to jednačina sa tri nepoznate koju je veoma teško rešiti barem na kraći rok.

On je istakao da čvrsto veruje u fiskalna pravila.

- Usvojili smo veoma stroga fiskalna pravila, na osnovu smernica MMF-a, i što se nas tiče, zaista pokušavamo da ih se pridržavamo i budemo odgovorni prema građanima s jedne strane, a s druge strane, gradeći kredibilitet kod investicione zajednice - rekao je Mali.

Kada je Srbija usvojila ta fiskalna pravila i kada su tržišta videla da se ta pravila sprovode dobijen je investicioni kreditni rejting.

- Ne kažem da je to jedini razlog, već da je to bio deo slagalice koji smo morali da dodamo ukupnoj slici Srbije kao zemlje sa investicionim kreditnim rejtingom koja zaista ima i vodi veoma odgovornu fiskalnu politiku - rekao je Mali.

On je dodao i da se ne radi uvek samo o poređenju nivoa deficita već o kvalitetu tih deficita jer ako se višak novca ulaže u tekuću potrošnju, to je problem, ali ako se ulaže u kapitalne izdatke, infrastrukturu, inovacije, energetsku bezbednost, klimatske promene to je druga priča.

- Srbija ulaže 6,7 procenata svog BDP-a u kapitalne izdatke. Prošle godine je bilo 7,4, a pre 12, 13, 14 godina bilo je oko 2,5 ili tri procenta. I dalje, naš deficit nikada ne prelazi tri procenta, što je nivo deficita koji nam omogućava da kontinuirano smanjujemo odnos javnog duga i BDP-a - naveo je Mali.

On je naglasio da Srbija mnogo ulaže u infrastrukturu i podsetio da je od 2012. do danas izgrađeno 650 kilometara autoputeva.

- Ulaganjem u infrastrukturu i zahvaljujući reformama koje sprovodimo učinili smo Srbiju atraktivnijom i konkurentnijom. Povećali smo priliv stranih direktnih investicija, smanjili stopu nezaposlenosti i sve to u koordinaciji sa monetarnom politikom - zaključio je Mali.

Prvi potptredsednik Vlade Srbije je uoči 21. Svetskog kongresa Međunarodnog ekonomskog udruženja (IEA), koji se održava u Beogradu od 22. do 26. juna, objavio naučnu monografiju "Stabilnost i održivost" u kojoj je ukazao da je stabilnost najvažniji preduslov da država može da reaguje i odgovori na sve potencijalne šokove.

Kako je naveo, u knjizi kroz 14 naučnih radova analizira kako odgovorna fiskalna politika, makroekonomska stabilnost i institucionalne reforme mogu da budu osnova dugoročnog i održivog razvoja.

Na panelu su govorili i Natalija Lehmanova, glavni ekonomista za Evropu u Mastercard Economics Institute, i Sebastijan Sosa, regionalni predstavnik za Zapadni Balkan u MMF-u.

Sosa je rekao da je Srbija u poslednjih 10 godina izgradila snažne fiskalne rezerve.

- Javni dug Srbije sada je ispod 45 odsto BDP, a pre 10, 15 godina bio je veći od 60, 65 odsto - rekao je Sosa.

Kurir.rs