ČISTO DA SE ZNA: Ove godine Srbija zaustavila ekološki dug
Od 2. avgusta svistanovnici planete živeće na kredit, pošto će biti potrošeni svi održivi resursi koji čovečanstvu stoje na raspolaganju u toku jedne kalendarske godine
Srbija je drugu godinu za redom 8. jula ušla u nacionalni ekološki dug, zaključak je humanitarno-ekološke organizacije Čepom do osmeha i Akademskog centra zaštite životne sredine i održivog razvoja (ACZOR) nakon rada na terenu i analitičkog proučavanja dostupnih podataka s Global Footprint Networka, zvanične internet stranice Globalnog ekološkog duga za 2023. godinu.
Svi resursi koji se koriste posle tog dana nisu u balansu sa ekosistemom. Na osnovu statističkih podataka možemo zaključiti da Srbija ima pozitivan trend u odnosu na zemlje regiona. Slovenija je ove godine 18. aprila prekoračila predviđene prirodne resurse. Crna Gora je svoj kredit potrošila 17. maja. Hrvatska, kao i Bosna i Hercegovina svoje ekološke resurse potrošila je 29. maja, Mađarska 30. maja, a Rumunija 11. juna.
Ekološki dužnici
Vanja Petković, predsednica ACZOR, istakla je da se dan ekološkog duga izražava na osnovu informacija o dostupnosti vode, šuma, metala i ostalih prirodnih resursa i kojom brzinom se oni troše.
- Ako sve resurse uzmemo kao glavnicu koja nam je na raspolaganju u toku jedne godine, kada je premašimo, nastaje ekološki dug prema planeti Zemlji. Ekološki otisak za pojedinu državu izražava dan kada populacija postaje ekološki „dužna“. Ove godine čovečanstvo 2. avgusta ulazi u svoj ekološki dug, što nam ukazuje na tendenciju blagog opadanja u odnosu na prethodne godine - objasnila je naša sagovornica.
Podizanje svesti
S druge strane, Stevo Proročić, dipl. analitičar zaštite životne sredine, ispred humanitarno-ekološke organizacije Čepom do osmeha, naveo je da je nužno da podignemo ekološku svest na viši nivo, povežemo ekologiju i ekonomiju, da se ponašamo odgovornije prema prirodi i njenim resursima.
- Pravo je vreme da se struka ujedini, da se poštuju svi zakoni, kao i strateški dokumenti Republike Srbije. Svaki pojedinac je odgovoran, zato je potrebno da vršimo primarnu separaciju otpada u svom domaćinstvu, recikliramo, štedljivo koristimo sve resurse koje imamo, pogotovo najvažniji - vodu - kaže Proročić.
NIKOLI SE UZGOJ PILIĆA VIŠESTRUKO ISPLATIO: Od države dobija redovne subvencije po grlu, a prihod mu ide i do čak 10.000 €