Sprema se velika promena za najstarije: Dva modela su na stolu, evo koja grupa penzionera je u fokusu, ogroman dodatak i najveći procenat
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborVisina penzija, nova usklađivanja i zakonska ograničenja među najvažnijim su pitanjima za više od 1,66 miliona penzionera u Srbiji. Uz najavljeno novo povećanje do kraja 2026. godine, posebna pažnja usmerena je na zaštitu standarda korisnika sa najnižim primanjima.
Kako se danas obračunavaju penzije, šta za osiguranike znači 40, a šta 45 godina staža, koji modeli dodatnog povećanja se razmatraju i kakvu finansijsku podršku penzioneri mogu da očekuju tokom 2026. godine?
Novo povećanje penzija do kraja 2026. godine
Konačna odluka o tome koliki će biti naredni rast penzija još nije doneta, a očekuje se da procenat bude poznat u narednih 7 dana. Visina usklađivanja zavisiće, između ostalog, od učešća penzija u bruto domaćem proizvodu i drugih ekonomskih pokazatelja.
Ipak, iz PIO fonda je potvrđeno da se novo usklađivanje očekuje do kraja 2026. godine.
Direktor PIO fonda Relja Ognjenović rekao je da se već radi na modelu kojim bi dodatna podrška bila usmerena na penzionere sa najnižim primanjima, posebno one čije penzije iznose do 40.000 i 45.000 dinara.
Kako je objašnjeno, nije isto povećati penziju korisniku koji prima 100.000 dinara i onome čije je mesečno primanje 30.000 ili 40.000 dinara.
Trenutno su u razmatranju dva načina
Prvi model predviđa različite procente povećanja. To bi značilo da bi penzioneri sa najnižim primanjima dobili veći procenat povećanja u odnosu na one sa višim penzijama.
Drugi model podrazumeva uvođenje posebnog dodatka, odnosno dodatnu novčanu pomoć za korisnike sa nižim penzijama, koja bi se isplaćivala odvojeno od redovnog usklađivanja.
Šta znači 40 godina radnog staža?
Jedno od čestih pitanja jeste da li osoba sa 40 godina staža automatski dobija posebnu, višu minimalnu penziju.
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ne predviđa posebnu kategoriju najniže penzije samo na osnovu toga koliko neko ima godina staža. Umesto toga, postoji propisani najniži iznos penzije za određene kategorije osiguranika.
Ako se nakon obračuna starosne, prevremene starosne ili invalidske penzije dobije iznos koji je niži od zakonskog minimuma, korisniku se isplaćuje najniža propisana penzija.
Kolika je trenutno najniža penzija?
Nakon poslednjeg usklađivanja od 12,2 odsto, koje se primenjuje od decembra 2025. godine, najniža penzija za zaposlene i samostalne delatnosti iznosi 31.092 dinara.
Za poljoprivrednike najniži iznos penzije je 24.443 dinara.
Poređenja radi, nakon usklađivanja od 1. januara 2025. godine, najniža penzija za zaposlene i samostalne delatnosti iznosila je 27.711,33 dinara, dok je za poljoprivrednike bila 21.786,02 dinara.
40 godina staža i prevremena penzija: Koliki je penal?
Četrdeset godina staža jedan je od uslova za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju.
Pravo pod istim uslovima imaju i muškarci i žene, uz najmanje 40 godina staža osiguranja i 60 godina života.
Međutim, prevremeni odlazak u penziju znači i trajno umanjenje mesečnog primanja.
Penzija se smanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec ranijeg odlaska u odnosu na 65 godina života. Za žene se obračunava period do njihove propisane starosne granice, koja u 2026. godini iznosi 64 godine.
Ukupno trajno umanjenje može da dostigne najviše 20,4 odsto.
A šta donosi 45 godina staža?
Kod obračuna penzije postoji ograničenje u pogledu penzijskog staža koji se uzima u obzir, najviše 45 godina.
Osiguranik koji ima 45 godina staža može da ostvari pravo na starosnu penziju bez obzira na godine života.
Kolika može biti najviša penzija?
Visina najviše penzije ograničena je kroz dva parametra.
Penzijski staž koji se uzima u obzir ne može biti duži od 45 godina, dok lični koeficijent osiguranika ne može biti veći od 3,8. Godišnji lični koeficijent može iznositi najviše pet.
Nakon usklađivanja od 10,9 odsto, koje je počelo da se primenjuje 1. januara 2025. godine, vrednost opšteg boda iznosila je 1.492,58 dinara.
Kada se maksimalnih 171 ličnih bodova, koliko se dobija množenjem koeficijenta 3,8 sa 45 godina staža, pomnoži sa vrednošću opšteg boda, dobija se najviši iznos penzije od 255.231,18 dinara.
Pre tog usklađivanja maksimalni iznos bio je 230.145,48 dinara.
Nakon decembarskog povećanja od 12,2 odsto, teoretski limit je porastao na oko 286.369 dinara, dok se noviji nominalni iznos najviše penzije tek utvrđuje.
Ko još može da dobije dodatni novac tokom 2026. godine?
Pored redovne penzije, penzioneri tokom 2026. godine mogu ostvariti i različite oblike finansijske podrške.
Uvećanje uz penziju
Na osnovu Uredbe Vlade Srbije donete u decembru prošle godine, penzionerima čija mesečna primanja ne prelaze 73.734 dinara isplaćuje se dodatni novčani iznos kao uvećanje uz penziju.
Ova mera važi zaključno sa penzijom za novembar 2026. godine.
Jednokratna finansijska pomoć
Upravni odbor PIO fonda usvojio je izmene Finansijskog plana za 2026. godinu. Time je budžet fonda povećan za 4,7 odsto, na ukupno 1.429,45 milijardi dinara.
Dodatna sredstva namenjena su i za isplatu jednokratne novčane pomoći korisnicima starosnih, prevremenih starosnih, invalidskih i porodičnih penzija koji imaju prebivalište u Srbiji.
Paketi solidarne pomoći
Od marta se nastavlja i podela standardizovanih paketa solidarne pomoći penzionerima sa najnižim primanjima.
Tokom ove godine pakete je dobilo više od 105.500 korisnika.
PIO fond beleži rast prihoda
Podaci o poslovanju PIO fonda za prvih šest meseci 2026. godine pokazuju pozitivne trendove, koji predstavljaju osnov za stabilnu isplatu penzija i novo planirano usklađivanje.
Prihodi od doprinosa veći za 13,62 odsto
Prihodi od doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u prvih šest meseci ove godine dostigli su 520,78 milijardi dinara, što predstavlja gotovo polovinu godišnjeg plana.
U odnosu na isti period prethodne godine, prihodi su veći za 13,62 odsto.
Na jednog penzionera dolazi 1,7 zaposlenih
U Srbiji trenutno ima 2,83 miliona obavezno osiguranih građana i 1,66 miliona korisnika penzija.
To znači da na jednog penzionera dolazi oko 1,7 zaposlenih.
Manje oslanjanje na državni budžet
Rast zaposlenosti i veći prihodi od doprinosa doveli su i do smanjenja učešća dotacija iz državnog budžeta u finansiranju penzija.
Učešće budžetskih dotacija sada iznosi oko 20 odsto, dok je ranije država obezbeđivala oko 50 odsto ukupnih rashoda za penzije.
Sve navedeno ukazuje na promene u penzijskom sistemu tokom 2026. godine, dok će za korisnike sa najnižim primanjima posebno značajno biti kako će izgledati naredno usklađivanje i da li će biti uveden dodatni model podrške.
Biznis Kurir/Blic