Šumski požari predstavljaju najdestruktivniji vid devastacije šumskih ekosistema.
Oni su jedan od najtežih problema s kojima se suočava naša planeta. Svake godine, ogromne površine šuma bivaju uništene zbog požara i pri tom prouzrokuju štetu ne samo u okruženju već i životinjama, biljkama i ljudima.
Zato je, prema rečima stručnjaka, materijalna šteta najmanja, dok je ekološka šteta ta koja ne može da se izmeri. Najčešće se uzima da je ona bar 10 puta veća od materijalne.
U 95% slučajeva šumske požare izazove čovek
Jedan od glavnih uzroka šumskih požara je ljudska aktivnost. Nesmotreno paljenje vatre, nepravilno odlaganje opušaka cigareta, nekontrolisano spaljivanje otpada ili upotreba otvorenog plamena mogu brzo izazvati požar u suvom šumskom području. Ponekad su požari i namerno izazvani - zbog koristi kao što su proširenje poljoprivrednih površina ili priprema tla za uzgoj useva. Bez obzira na uzrok, rezultat je isti - opasni i destruktivni požari koji imaju dugotrajne posledice.
ZAPALJIVI MATERIJAL U ŠUMI
- živi biljni pokrivač zemljišta
- žbunasta vegetacija
- oboreno drveće i grane
- šumska stelja (šumska prostirka,formirana od opalog lišća s drveća)
- panjevi, kao i korenje drveća
Nije uvek lako utvrditi šta je uzrok šumskih požara, ali podaci pokazuju da je u 95% slučajeva čovek taj koji ih izaziva. Da bi se šuma koja je izgorela oporavila i vratila u pređašnje stanje, ponekad je potrebno da protekne i više od 50 godina da se sve funkcije koje je vršila vrate u punom kapacitetu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u štetama od požara oštećena zapremina drveta tokom 2022. godine iznosi 10.099 kubnih metara.
Zagađuju se tlo, vazduh, dolazi do erozije
Posledice šumskih požara su raznolike i dugotrajne. Prvo, direktno uništavanje šumske vegetacije može dovesti do gubitka staništa i smanjenja biološke raznolikosti. Životinje koje zavise od određenih vrsta drveća ili biljaka postaju ugrožene, dok se ravnoteža u ekosistemu narušava. Zemljište takođe može biti ozbiljno oštećeno, što dalje vodi ka eroziji, povećanju rizika od poplava i smanjenju plodnosti. Osim toga, dim i prašina iz šumskih požara zagađuju vazduh, što predstavlja pretnju zdravlju ljudi, posebno onih koji imaju respiratorna oboljenja. Konačno, šumski požari imaju i dugoročne posledice na klimatske promene.
Zato i ove godine kao i ranijih JP „Srbijašume“ apeluje na građane da zaštite šume od požara.
„S obzirom na pojavu izrazito sušnog perioda, kao i na najavu nadolazećeg toplotnog talasa, neophodno je da svi posebnu pažnju posvetimo opasnosti od pojave šumskih požara. Molimo sve da se u prirodi ponašaju odgovorno i savesno. Koristimo priliku da još jednom apelujemo na građane da ne lože vatru u blizini šume, ne bacaju opuške, kao i da ne pale korov, biljni i drugi materijal na poljoprivrednom zemljištu“, navode iz tog preduzeća.
Neplanska seča ugrožava šume
Bespravna seča udvostručena tokom 15 godina
Inače, osim zbog požara, šume su ugrožene i zbog bespravne seče.
Statistika Republičkog zavoda za statistiku je poražavajuća: prema njihovim podacima, štete od bespravne seče u Srbiji tokom poslednje dve decenije variraju, od 7.500 kubnih metara u 2006. godini do 21.180 kubnih metara tokom 2022. Ukoliko poredimo ove podatke, jasno je da su tokom 15 godina štete od bespravne seče više nego udvostručene.
Ukoliko neko od građana sumnja da je izvršena ili da je u toku bespravna seča, to može prijaviti najbližoj šumskoj upravi. Broj telefona šumskih uprava možete naći na sajtu srbijasume.rs i vojvodinasume.rs.
Jelena Vukić
NE PROPUSTITE
