Jedna individua nije veliki zagađivač, ali milion ljudi jeste i zato moramo probuditi ekološku svest u svakom pojedincu da bismo mislili globalno i delovali lokalno

Planeta Zemlja je kuća svih nas, ono što nas sve spaja.

Da bismo tu kuću ostavili u dobrom stanju generacijama koje dolaze, moramo da je bolje čuvamo. Suočene s brojnim problemima - klimatskim promenama, efektom staklene bašte, globalnim zagrevanjem, poremećajem biodiverziteta, vlade mnogih država poslednjih decenija svoje politike usmeravaju ka čuvanju životne sredine.

Međutim, ono što mnogi od nas zaboravljaju, oslanjajući se upravo na postupke država, jeste da i sami u svakodnevnom životu možemo mnogo toga da uradimo kako bismo dali svoj doprinos očuvanju planete i prirode. Dovoljno je samo da malo korigujemo navike. Iako individua nije veliki zagađivač, nas milion jesmo. Zato je bitno probuditi ekološku svest u svakom pojedincu. Potrebno je da mislimo globalno i delujemo lokalno.

„Ne“ plastičnim kesama

Plastične kese se raspadaju 1.000 godina. Treba li bolji razlog za smanjenje i prestanak njihove upotrebe? Umesto njih neka vam ceger uvek bude pri ruci.

Ako već morate koristiti papir - koristite reciklirani. Pravljenjem papira od recikliranog materijala troši se 40% manje energije nego da ga pravimo od vlakana drveta. Ako ne morate da štampate mejlove - nemojte. Sve sa ciljem da sačuvamo što više šume, naravno. Takođe, bitno je da papir, karton, palete i ostalu drvenu građu recikliramo. Na ovaj način se smanjuje potreba za sečom šuma, a time i čuvamo prirodno stanište biljaka i životinja.

„Da“ štednji vode i struje

Veliki problem je i neravnomerna potrošnja vode na planeti. Zato se potrudite da vam uđe u naviku da zatvarate slavinu dok perete zube jer na taj način možete dugoročno uštedeti dosta litara vode. Kupanje u kadi nije ekonomično i zato vam savetujemo tuširanje, jer se za jedno kupanje u kadi potroši tri puta više tople vode nego za tuširanje.

Što se tiče struje, naviknite se da gasite sijalice u prostorijama u kojima ne boravite. Izbor sijalica takođe može bitno uticati na potrošnju struje. Zamenite u stanu i kući žuto svetlo belim i zamenite obične sijalice štedljivim.

Takođe, bilo bi dobro da punjač za telefon potpuno isključite iz struje kada telefon nije priključen jer on, bez obzira na to, troši električnu energiju.

Reciklirajte!

U Srbiji godišnje nastane i do 1,7 tona otpada po stanovniku, a to može znatno da se smanji reciklažom. Reciklaža predstavlja proces prikupljanja i obrade materijala koji bi inače bio bačen u smeće kako bi se stvorio nov proizvod. Recikliranjem dajemo nov život otpadu. Umesto da završi na deponiji, otpad postaje resurs koji se koristi iznova i iznova. Treba da težimo tome da naš uticaj na prirodu bude pozitivan. Primeri su brojni. Reciklažom stakla smanjuje se potreba za korišćenjem novog materijala kao što je pesak, što je naročito važno jer se zalihe peska u svetu smanjuju.

Recikliranjem smanjujemo zagađenost vode. Velika količina otpada završava u okeanima i rekama, pogotovo kada je u pitanju plastika, te se stanište rečnih i morskih životinja uništava. Kada je voda zagađena, ona dospeva u zemljište, a iz zemljišta stiže do biljaka. Lanac se nastavlja dalje. Od biljaka, zagađene materije stižu do životinja, a na kraju i do našeg tanjira. Plastika je u vodi koju pijemo, hrani koju jedemo, vazduhu koji udišemo. Prema Svetskoj organizaciji za prirodu, nedeljno u sebe unesemo oko pet grama plastike - proporcionalno jednoj kreditnoj kartici, a najveći izvor mikroplastike koju unosimo je voda.

mitrovic-nemanja-nikolic.jpg
Nemanja Nikolić 

Priroda nam isporučuje fakturu

Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS, ističe da je nama kao društvu potrebno generalno spremanje, a to je najefikasnije kada živite u skladu sa svojim potrebama, odgovorno prema porodici i državi.

- Preterali smo prema prirodi i ona je isporučila najskuplju „fakturu“ kroz zdravstvenu i klimatsku krizu koja ulazi u budžet svake porodice, redizajnira poslovanje kompanija i preduzetnika i tera nas na veliki zaokret u budućnosti ako želimo da živimo u novoj normalnosti. Zato sada imamo veliku šansu za promenu stila života i proizvodnje, nove prioritete, organizaciju, novu kulturu kompanija koja u prvi plan gura odgovornost prema zajednici, a posle toga dolazi profit - ističe on i dodaje da su u komorskom sistemu postavili nove targete, posebno u klimatskim promenama, kao najvećoj pretnji za poslovanje kompanija.

On navodi da se zato sada snažno promovišu ulaganja u infrastrukturu za tretman otpadnih voda, čvrstog otpada, u digitalizaciju sistema za monitoring vazduha, za veliko pospremanje vodotokova u Srbiji.

- Potreban nam je ventar za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada, potrebne su investicije u opremu za tretman baterija, ambalaže od pesticida, lekova sa isteklim rokom, tekstilnog otpada. Zašto ne recikliramo otpadni strugani asfalt posle rehabilitacije puteva, gde ćemo pospremiti opasan otpad od železničkih pragova kod rekonstrukcije pruga. Potreban je zakon o obnovljivim izvorima energije, zakon o energetskoj efikasnosti, jer je štednja najbolja investicija. Sve je to prilika za veliki investicioni ciklus, javno privatna partnerstva i siguran rast od 1% BDP godišnje. Srbiji u narednih 10 godina trebaju ulaganja od 500 miliona evra godišnje da bi dostigla optimalne standarde životne sredine. U suprotnom, imaćemo havarije od preko 350 miliona evra godišnje kao posledicu klimatskih izazova ako ne pokrenemo zelenu tranziciju - upozorava ovaj stručnjak.

On kaže da nas poseban posao čeka u zaštiti prirode, kako da 8% zaštićene teritorije naraste na 12%, kako da povećamo pošumljenost Srbije na 40% do 2030 godine.

- Ako nastavimo sa se bahato odnosimo prema divljim životinjama i njihovim staništima, šumskim ekosistemima, nadajmo se novim pandemijama poput kovida, a jedini način jesu promene na institucionalnom nivou i izdvajanje više zelenog novca za životnu sredinu. Nominujem 2% BDP do 2030. godine i bićemo zdraviji, sretniji, pametniji, radniji i zadovoljniji. Samo takva nacija je spremna za izazove budućnosti u globalnom svetu.

VODI RAČUNA O PRIRODI!

Zameni obične sijalice LED rasvetom

foto: Kurir

Postani već danas čuvar prirode i razmisli šta možeš da promeniš u svom domu. Trudi se da štediš električnu energiju tako što ćeš umesto običnih koristiti štedljive sijalice.

Prati nas, jer svakog meseca imamo novi zadatak.

ŠTA SVAKI POJEDINAC MOŽE DA URADI

Krenite od sebe i promenite navike

U dnevnoj sobi:

Zamenite klasične sijalice štedljivim - na ovaj način sačuvaćete 66% energije.

Isključite aparate - procena je da u domaćinstvima televizor radi oko 17 časova dnevno, i to bespotrebno, zato isključite aparate kada ih ne koristite.

Stavite tepih - tepih na drvenom parketu smanjiće vaš račun za 4-6 odsto.

U kuhinji:

Udaljite frižider od izvora toplote i izbegavajte da ga otvarate bez potrebe.

Koristite mikrotalasnu - mikrotalasna troši 50% manje energije u odnosu na rernu.

U spavaćoj sobi: Koristite prirodne materijale - pamuk, vunu, a ne sintetiku.

Ugradite energetski efikasne prozore - odlični su izolatori, zadržavaju hladnoću leti, a toplotu zimi.

U kupatilu:

Zavrnite vodu - dok perete zube ili se sapunjate, zavrnite vodu kako je ne biste bespotrebno trošili. U proseku se potroše 182 litre vode ako ne vodite računa.

Perite veš na 30°C - potrošićete 40% manje električne energije i uštedeti pare.

Na putu do posla:

Hodajte ili vozite bicikl bar povremeno. Osim što ćete uštediti gorivo i smanjiti zagađenje, prijaće i vašem telu.

Ponosan na učestvovanje u akciji „Zasadi drvo“

Miloš Petković: Godina za nama upozorila nas je na značaj balansa između prirode i čoveka

foto: Kurir

Zaposleni u dm-u ponosni su na priliku da, već drugu godinu zaredom, učestvuju u akciji „Zasadi drvo“ i daju svoj doprinos pošumljavanju naše zemlje. Miloš Petković, referent marketinga u dm-u i jedan od ambasadora projekta u ime kompanije, učešće u ovoj inicijativi doživljava kao lični izazov, ali i snažan podsticaj za dalji razvoj kolektivne ekološke svesti.

- Inicijativom „Zasadi drvo“ doprinosimo podizanju kvaliteta života svih nas. Ponosan sam što sam deo kolektiva koji se, pored svega ostalog, bori za preko potrebno očuvanje životne sredine, sa ciljem da generacijama koje dolaze ostavi lepše i zdravije mesto za život. Osvrnuo se i na trenutnu epidemiološku situaciju u zemlji i svetu i dodao: - Za nas ovakva situacija podrazumeva smanjen broj ljudi po akciji i donosi nove okolnosti kojima ćemo nastojati da se prilagođavamo pružajući maksimalni mogući doprinos u datom trenutku.

Miloš i njegove kolege, zajedno sa ostalim volonterima projekta „Zasadi drvo“, 2021. nastavljaju sadnju u malim grupama, uz poštovanje svih epidemioloških mera.

- Godina za nama pokazatelj je koliko je zapravo važan balans između čoveka i prirode i koliko svaki pojedinačni čin znači. Pozivam sve pojedince u našem društvu da krenu od sebe tako što će posaditi makar jedno drvo, čime će, u skladu s dobro poznatim sloganom, delovati lokalno, a misliti globalno - zaključuje Petković.

Kurir.rs/ Jelena Vukić Foto: Shutterstock