ŽIVOTNI STIL KAO LEK: Naše svakodnevne odluke su najjači lek koji imamo

Još pre više od dve hiljade godina Hipokrat je zapisao: „Ako bismo svakom čoveku mogli da damo pravu meru hrane i vežbanja – ni premalo ni previše – pronašli bismo najbezbedniji put do zdravlja.“

Procenjuje se da bi čak 80% hroničnih bolesti i prevremenih smrti moglo da se spreči ako bismo se pridržavali tri jednostavne stvari: ne bismo pušili, redovno bismo se kretali i hranili se zdravije. To znači manje kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, moždanih udara, demencije i raka.

Ali, iako su dokazi jasni i dosledni, zbunjenost i dalje vlada. Najviše kada je u pitanju ishrana. Svakodnevno smo bombardovani kontradiktornim porukama – jedni tvrde da su proteini spas, drugi da je ključ u biljkama, treći da su masti krivac, dok industrija i mediji dodatno mute vodu. U toj buci, teško je razlikovati šta je nauka, a šta marketing.

Šta kaže nauka?

Brojne velike studije širom sveta pokazuju istu stvar: male, ali dosledne promene u načinu života prave ogromnu razliku.

• U Nemačkoj je istraživanje pokazalo da četiri navike – nepušenje, umeren BMI, više od 3,5 sata fizičke aktivnosti nedeljno i ishrana bogata voćem, povrćem i integralnim žitaricama – smanjuju rizik od hroničnih bolesti za oko 80%.

• Britanski naučnici su utvrdili da kombinacija pušenja, fizičke neaktivnosti, loše ishrane i preterane konzumacije alkohola skraćuje život kao da ste odjednom ostarili 12 godina.
• Čak i kod gojaznih osoba, istraživanja pokazuju da usvajanje nekoliko zdravih navika značajno smanjuje rizik od smrti, bez obzira na težinu.

Drugim rečima, nije poenta u „savršenom telu“, već u savršenijim izborima.

Moć promene – i za ljude i za planetu

Naučnici sve češće ističu da ishrana koja je najbolja za ljude – bogata biljnim namirnicama, a siromašna prerađenom hranom, šećerom i prekomernim mesom – istovremeno pomaže i planeti. Smanjenje upotrebe životinjskih proizvoda moglo bi da smanji emisiju gasova staklene bašte za čak 70% do 2050. godine, dok bi broj smrtnih slučajeva povezanih s ishranom opao za 6–10%.

Dakle, ono što stavljamo na tanjir ne utiče samo na naš krvni pritisak i holesterol, već i na šume, reke i klimu.

Zašto je i dalje teško?

Iako nauka pruža jasne odgovore, u javnosti dominira buka – dijetalni trendovi, medijske senzacije, pa i interesi prehrambene industrije. Zato je 2015. godine pokrenuta međunarodna inicijativa True Health Initiative – globalna mreža od preko 300 stručnjaka iz više od 30 zemalja koja ima jednostavan cilj: da se čuje jasna poruka o osnovama zdravog života, koja je iznenađujuće jednostavna i univerzalna:

Hrana – ne previše – uglavnom biljna.

Kretanje – redovno, u skladu s mogućnostima.

Bez cigareta.

Reset: vreme je za povratak osnovama

Ako bismo skinuli sve slojeve marketinških poruka, kontradiktornih naslova i industrijskih interesa, ostala bi jednostavna istina: naše svakodnevne odluke su najjači lek koji imamo. Ne samo da mogu da spreče većinu bolesti, već mogu da produže i unaprede život – naš i život naše planete.
Možda vreme da se setimo Hipokrata i da umesto „čarobne dijete“ izaberemo nešto mnogo moćnije – životni stil kao lek.