MOŽETE DA RADITE I DOK STE U INVALIDSKOJ PENZIJI: Postoje uslovi pod kojima je i to moguće, a da ne prestanete da dobijate mesečna primanja
Oni koji primaju invalidsku penziju od 2025. godine moći će da zarađuju više. Ono što je, takođe, novo jeste da oni koji su pogođeni sada čak mogu raditi puno radno vreme. Ne moraju se bojati umanjenja, jer bolesne podržava nemačka država.
Osobe koje više ne mogu da rade ili mogu da rade samo ograničeno dobijaju olakšice uz invalidsku penziju, jer veoma malo ljudi dobrovoljno rano odustane od posla. Mnogi od pogođenih su doživeli tešku nesreću ili su ozbiljno bolesni. Za njih važi: Svi koji iz zdravstvenih razloga mogu da rade manje od šest sati dnevno imaju pravo na invalidsku penziju.
Ova penzija se, takođe, isplaćuje osobama koje će u dogledno vreme moći da rade manje od tri sata dnevno. Prema saveznoj vladi, oko tri miliona ljudi prima invalidsku penziju (podaci iz jula 2024. godine). Pored toga, 170.000 ljudi svake godine mora da prestane da radi pre nego što dostignu starosnu granicu za penziju.
U međuvremenu, usred predizborne kampanje za predstojeće savezne izbore 23. februara, političari iz Unije zahtevaju potpuno ukidanje osnovnih socijalnih davanja za one koji odbijaju da rade. Ali, sada postoji nešto novo u vezi sa invalidskom penzijom: Svi koji, uprkos bolesti, žele da rade duže od propisanog radnog vremena mogu to učiniti bez gubitka prava na invalidsku penziju, prenose nemački mediji.
Puno radno vreme uprkos invalidskoj penziji
Osobe koje primaju invalidsku penziju od početka 2024. godine mogu da rade bez ograničenja šest meseci na probni period bez gubitka prava na penziju. To znači da se u tom periodu ukida dnevno ograničenje rada od tri ili šest sati. Ovo važi i za one koji već primaju invalidsku penziju.
Šest meseci se smatra probnim periodom kako bi se testirale radne sposobnosti pogođenih. Tokom ovog perioda treba razjasniti da li se pogođeni mogu vratiti na posao ili su možda delimično ili trajno nesposobni. Pogođeni mogu raditi sedam ili osam sati dnevno tokom šestomesečnog probnog roka „pritom da to nema negativan uticaj na njihovu penziju“, objašnjava jedan internet portal.
Ova testna faza je posebno namenjena onima koji su se oporavili od lečenja raka i žele da se vrate na posao. Pravo na invalidsku penziju prestaje tek kada nakon probnog perioda ponovo postanu sposobni za puno radno vreme. Prema izveštaju, penzioni fond neće tražiti povraćaj isplaćene penzije tokom probnog perioda. O zdravstvenom stanju i radnoj sposobnosti pogođenih odlučuje lekar. U slučaju smanjene radne sposobnosti, primenjuju se zakonske granice dodatnih prihoda za penzije.
Od 1. januara ove godine penzioneri mogu da zarađuju više. Konkretno, granice dodatnih prihoda za penzije zbog smanjene radne sposobnosti povećane su početkom godine na 19.661 evro za primaoce pune invalidske penzije. U 2024. godini taj iznos je iznosio 18.558,75 evra.
Za penzije zbog delimične nesposobnosti za rad, granica dodatne zarade iznosi 39.322 evra umesto dosadašnjih 37.117,50 evra. Osim zakonskih ograničenja dodatnih prihoda, prema Nemačkom zavodu za penzijsko osiguranje (DRV), postoji i individualno ograničenje za primaoce invalidske penzije. Ono se zasniva na najvišim prihodima u poslednjih 15 godina pre nastanka nesposobnosti za rad. U pojedinačnim slučajevima pogođeni mogu zarađivati više. DRV pruža savete u svojim savetodavnim centrima.
Puno radno vreme: moraju biti ispunjeni uslovi za invalidsku penziju
Osiguranici mogu kombinovati invalidsku penziju i rad tokom probnog perioda, kako bi sami isprobali da li im odgovara rad na pola ili puno radno vreme. Generalno, gore navedena dodatna ograničenja prihoda od 19.661 evra ili 39.322 evra primenjuju se na zarade tokom probnog perioda. Međutim, u pojedinačnim slučajevima mogu se primeniti i viši iznosi, u zavisnosti od prihoda pre nesposobnosti za rad.
Prema agenciji za zaštitu potrošača Stiftung Warentest, 40 odsto prihoda koji premašuju granicu dodatne zarade uračunava se u penziju. Svako ko traži invalidsku penziju mora prvo da ispuni sledeće uslove:
Pogođeni moraju imati najmanje pet godina uplata doprinosa. To uključuje periode plaćanja obaveznih doprinosa iz radnog odnosa koji podležu doprinosima za socijalno osiguranje, ali i periode posvećene podizanju dece, brizi o njima ili dobrovoljne doprinose.
Pogođeni moraju plaćati obavezne doprinose najmanje tri godine u poslednjih pet godina. U određenim slučajevima – kao što su nesreće na radu ili profesionalne bolesti – primenjuju se posebni uslovi osiguranja.
Svi pogođeni koji žele ponovo da rade puno radno vreme i istovremeno primaju invalidsku penziju treba u svakom slučaju da obaveste svog nosioca penzijskog osiguranja i razgovaraju sa svojim poslodavcem.
BiznisKurir/Fenix-magazin
