Da mi sin ne pomaže, ja bih s mojom penzijom platila režije, kupila nešto sitno u apoteci, malo brašna i jaja, kaže Lea Dumančić penzionerka iz Pule, čija mesečna penzija iznosi svega 240 evra. Ona je u invalidskoj penziji i spada u onaj široki krug hrvatskih penzionera koji su zbog preniskih primanja u zoni siromaštva.
- Ako si u invalidskoj penziji i neka komisija ti je to odobrila, bilo bi u redu da primamo i invalidninu. Ako smo, veli, ušli u Evropsku uniju i imamo cene veće nego u Uniji, neka se izjednače plate i penzije - kaže ova penzionerka koja od Grada Pule svaka tri meseca dobije pomoć od 77 evra.
Mala primanja uzela su danak: ona se sve manje druži s ljudima jer nije u mogućnosti da im uzvrati plaćenu kafu ili neku drugu uslugu. Smatra da je 500 evra minimum od kojeg bi neko mogao da preživi.
- Ne mogu svi imati iste penzije, ali mogli bi se naći vaučeri za apoteku i lekove, da je volje - smatra ona. Njoj ne znači puno najavljeno povećanje penzije od za 8,42 posto od septembra.
Posle četiri decenije rada u jednoj bolničkoj laboratoriji u Hrvatskoj gospođa Štefica otišla je u penziju koja iznosi 440 evra. Nakon plaćanja režija za svaki joj dan ostaje jedva 10 evra za život.
- Ne sećam se kad sam poslednji put kupila biftek - kaže Štefica.
Kad je potrebno, pomažu joj deca, a pomoć joj je potrebna stalno. Njoj je poslednje usklađivanje penzija od 8,42 odsto donelo tačno 36 evra, za razliku od penzionisanih poslanika čija primanja rastu za više od 130 evra, iako potrošačka korpa svima poskupljuje za isti iznos, a ne procenat.
Za najavljenu 13. penziju Štefica kaže da je to "kao da baciš psu kost pa mu kažeš – hajde sad malo ćuti!"
Ovo su dva primera kako danas u Hrvatskoj živi veliki broj penzionera. Iako je svako povećanje ionako malih penzija, pa i spomenutih 8,42 odsto, koje se primenjuje od septembra, dobrodošlo, u političkoj platformi "Umirovljenici zajedno" nisu zadovoljni. Kažu da se time trebao anulirati negativan učinak inflacije, odnosno enorman rast cena, posebno životnih namirnica.
- S obzirom na prethodne nepravde kojima su najviše oštećeni oni s malim penzijama, smatrali smo da ovo usklađivanje treba da bude za sve u istom nominalnom iznosu, a ne u istom procentu. Ako je svima hleb s jednog poskupeo na dva evra, onda je pošteno pomaganje svima samo na način da svi dobiju po 1 evro, a ne isti procenat, jer će oni s penzijama od 1.500 evra dobiti nominalno tri puta više od onoga s penzijom od 500 evra, a u oba slučaja je hleb skuplji za isti iznos - objašnjava Milivoj Špika, koordinator za medije platforme Umirovljenici zajedno.
SIROMAŠNO 800.000 PENZIONERA
Odnos penzionera i zaposlenih u Hrvatskoj je praktično izjednačen: na 1,2 miliona penzionera je 1,6 miliona zaposlenih, dakle 1 prema 1,3. Većina njih već sada živi vrlo loše.
Špika upozorava da više od dve trećine, odnosno 800.000 penzionera, prima penziju koja je praktično ispod granice siromaštva, dok je prosečna penzija malo veća od 410 evra.
- Kako se od 1999. menjao i način proračunavanja penzija koji se do tada bazirao na primanjima iz 10 povoljnijih godina, zbog čega je prosečna penzija bila na oko 70 posto prosečne plate, tako je sada novom formulom koja uzima u obzir primanja tokom celog radnog veka uz niske aktuelne vrednosti penzije za godinu radnog staža, prosečna penzija dovedena na oko 36 odsto prosečne plate (koja je u Hrvatskoj u julu iznosila 1.141 evro neto, op. a.) - podseća Špika.
MINIMALNA PENZIJA DA BUDE 500 €
U ovoj političkoj platformi predlažu novi način izračunavanja penzije na bazi 75 – 80 odsto neto plate u 10 najboljih godina, uz 41 godinu straža i 60-65 godina života, što je vrlo blizu načinu računanja koji je bio na snazi do 1999. godine. Takođe traže da penzija za 30 godina staža ne može biti ispod granice siromaštva (oko 500 evra), što, tvrde, trenutno muči više od 750.000 penzionera.
Lučo Pavletić, predsednik pulskog Sindikata penzionera kaže da je po tome što je penzija u odnosu na prosečnu platu svega 35 do 36 odsto. Hrvatska na začelju Evropske unije, pa kad vlasti kažu da je nešto popravljeno onda je to "friziranje, ulepšavanje, skretanje".
- Svako povećanje je dobrodošlo, ali budući da ono ne prati inflaciju, onda je to samo zamagljivanje - zaključuje Lučo Pavletić.
kurir.rs/DW
NE PROPUSTITE
