Zelena agenda kompanija predstavlja niz projekata koje one realizuju radi unapređenja zaštite životne sredine. Nije reč samo o biznis procesima i novim tehnologijama, već često i o društveno odgovornim projektima ili volonterskim aktivnostima kojima kompanije i njeni zaposleni doprinose osnovnom cilju – smanjenju negativnih uticaja na naše okruženje.
No, zelena agenda nije samo pitanje kompanija, jer je za njeno ostvarenje izuzetno važan doprinos celog društva. Jedan od ciljeva ovog procesa, koji je intenziviran poslednjih godina, jeste i dekarbonizacija čiji je krajnji cilj da se primenom inovativnih rešenja i odgovornog korišćenja energenata smanji stopa emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ovi napori doprineli bi da se zaustavi ili uspori rast prosečne temperature na Zemlji, što i jeste jedan od ciljeva Pariskog sporazuma usvojenog u decembru 2015. godine.
Pojedine države, kao i brojne kompanije, daleko su odmakle u procesu zelene agende, čime istovremeno doprinose tranziciji ka dekarbonizovanom društvu. Veća upotreba obnovljivih izvora energije, kao i povećanje energetske efikasnosti, neophodne su stavke kako bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ovo nije samo put u „zeleniju“ budućnost. Mnogi od ovih procesa donose značajne uštede, a takođe su i novi izvor prihoda za brojne kompanije.
Prema dostupnim podacima, Danska proizvodi oko 50 miliona kubnih metara biogasa godišnje u oko 100 postrojenja, što predstavlja oko 10 procenata ukupne potrošnje energije u toj državi. Ove sisteme Danci koriste za proizvodnju toplote, ali i električne energije. Najčešće sirovine koje se koriste za proizvodnju biogasa su otpad iz hrane i kuhinjske masnoće, biomasa iz poljoprivrede, ali i industrijski i komunalni otpad. Danska je posebno usmerila svoju pažnju na korišćenje biomase kako bi proizvela što više energije iz obnovljivih izvora.
Naftaši u akciji
Kompanija „Šel“ (Shell) jedna od najvećih naftnih kompanija na svetu, usmerila je deo svojih investicija u obnovljive izvore energije kao što je, na primer, solarna energija, objavljujući da i time daje svoj doprinos procesu dekarbonizacije. U praksi ova kompanija gradi solarne farme širom sveta, kako na sopstvenim lokacijama tako i kroz različita partnerstva. Pre više od 20 godina ova kompanija je instalirala i i prvu morsku vetroturbinu u vodama Velike Britanije, kao i na kopnu u SAD. Šel danas ima više vetroparkova na kopnu i moru, a sada se koncentriše na novu tehnologiju - morske vetroparkove u dubokim vodama, gde su platforme usidrene za morsko dno.
Francuski „Total“ se obavezao da će do 2050. godine postići nultu emisiju štetnih gasova u svojoj proizvodnji i energetskim proizvodima koje koriste potrošači u Evropi. Ova kompanija osnovala je kćerku firmu „Total Quadran“ koja se bavi proizvodnjom energije iz obnovljivih izvora – sunca, vetra, vodenih potencijala i biomase. Prema podacima iz 2020. godine ova kompanija rukovodi postrojenjima koja iz obnovljivih izvora na godišnjem nivou proizvedu 1.793 GWh električne energije što je na nivou potrošnje oko milion ljudi u Francuskoj.
Norveški „Ekvinor“ je objavio da se obavezuje na pet ciljeva kako bi doprineo globalnim težnjama. To su smanjenje emisija u oblasti proizvodnje nafte i gasa, ubrzanje investicija u oblast obnovljivih izvora, usvajanje novih čistih tehnologija, pažljiva upotreba resursa i podrška Pariskom sporazumu. Konkretno, „Ekvinor“ je započeo rad na plutajućim i fiksnim vetroparkovima na moru i saopštio da želi da u toj oblasti preuzme ulogu lidera do 2026. godine.
I Balkan predano radi na dekarbonizaciji
I zemlje u našem regionu predano rade na zelenoj agendi. Na primer, Slovenija je zabranila prodaju gotovo svih plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu, osim nekoliko izuzetaka koji se koriste kao medicinska oprema i proizvodi namenjeni za industrijsku upotrebu. Makedonija ima poseban ekološki fond kroz koji će finansirati projekte zaštite okoline.
Dobrih primera ima i u našoj zemlji. Tako je kompanija NIS još 2016. godine u rad pustila Aminsko postrojenje čiji rad omogućava povećanje kvaliteta domaćeg prirodnog gasa, ali ima i značajnu ekološku komponentu. Naime, tehnologija koja se koristi u potpunosti sprečava dospevanje ugljen dioksida u atmosferu. Pored toga, domaći naftaši su učinili novi iskorak u proizvodnji električne energije. Ona se proizvodi u takozvanim kogenerativnim postrojenjima na naftnim i gasnim poljima u Srbiji. Naftaši tako struju proizvode iz gasa koji je ranije spaljivan na baklji, jer nije bio upotrebljen. Njegova sadašnja upotreba smanjuje negativne uticaje na životnu sredinu i daje dobre finansijske rezultate. Pored toga, u 2022. godini NIS je pustio u rad termoelektranu-toplanu Pančevo u kojoj se električna energija proizvodi na „ekološkiji“ način – iz gasa. Električna energija iz ovog postrojenja usmerava se u energetski sistem Srbije.
Kroz implementaciju nove tehnologije u proizvodnji i preradi nafte i gasa, kompanija NIS radi na unapređenju i zaštiti životne sredine. Najveći broj ekoloških inicijativa realizovan je u Rafineriji nafte Pančevo, što je značajno poboljšalo ekološku sliku ne samo tog grada, već i čitave Srbije. Poslednji primer je postrojenje za Duboku preradu koje je pušteno u rad 2020. godine i koje za NIS ne znači samo proizvodnju većih količina najvrednijih goriva, već i značajne ekološke efekte. Radom novog postrojenja smanjuju se emisije SO2 za više od 90 odsto (prestaje proizvodnja mazuta sa visokim sadržajem sumpora), praškastih materija za više od 50 odsto i azotnih oksida za gotovo 10 procenata. Kompanija NIS je od 2009. godine do danas u ekološke projekte i biznis tehnologije koje ostvaruju značajan efekat na zaštitu životne sredine uložila više od 900 miliona evra.
Dobrih primera ima još mnogo. Izvesno je da su velika posvećenost i značajna ulaganja, ali i konstantno podizanje svesti i učestvovanje u zelenim inicijativama nešto što je zaista neophodno u današnjem svetu kako bismo zaštitili planetu i omogućili „zeleniju“ budućnost za generacije koje dolaze.
Promo
