Svako od nas treba da bude menadžer sopstvenog zdravlja, jer je to put ka očuvanju vlastite dobrobiti

Srbija se po učestalosti obolevanja od raka nalazi na 18. mestu u Evropi, a na neslavnoj drugoj poziciji kada je u pitanju smrtnost od kancera.


Svake godine kod oko 40.000 građana Srbije se otkrije neka vrsta karcinoma, a 30.000 pacijenata izgubi borbu s tom kobnom bolešću. S druge strane, svi znaju da je rak izlečiv ukoliko se rano otkrije, a upravo faktor vremena igra važnu ulogu u lečenju.


Siguran put ka zaštiti


Statistika je alarmantna: u Srbiji muškarci najčešće obolevaju od karcinoma pluća i debelog creva, dok su žene u najvećem riziku od razvijanja raka dojki i grlića materice ili raka jajnika. Stručna literatura pokazuje da kada se karcinom dojke otkrije na vreme, u više od 90% slučajeva lečenje ima dobru prognozu.

Isto važi i za rak grlića materice. U Srbiji oko 1.200 žena godišnje oboli od raka grlića materice, dok oko 400 umre. Zato je krajnje vreme da shvatimo značaj skrininga i prevencije, jer je to siguran put ka zaštiti od najprisutnijih bolesti današnjice. Papatest jednom godišnje je dovoljan da se ustanove promene na grliću materice pre nego što se pojavi kancer. Skriningom ne može da se spreči rak dojke, ali može da se rano otkrije i to je onda izlečiva bolest.


Društvo, institucije, sistem, okruženje mogu da se trude da nam obezbede sve uslove za postizanje i očuvanje dobrog zdravlja, ali, na kraju, sve zavisi od nas. Od toga koliko smo odgovorni i koliko prihvatamo prevenciju i razvoj zdravog stila života kao preduslove za dugovečnost.


Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“, od kardiovaskularnih bolesti tokom 2020. preminulo je 55.305 osoba. Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 47,3 odsto u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji.


Cilj 3 UN - dobro zdravlje


Postoje faktori rizika na koje sami možemo da utičemo, promene navika u ishrani, prestanak pušenja, hidriranje organizma, fizička aktivnost.


U okviru globalne agende održivog razvoja, cilj broj 3 UN promoviše dobro zdravlje i blagostanje, pozivajući države, institucije, kompanije i pojedince da se uključe i ujedine u borbi za dobro zdravlje.


Hemofarm je jedna od kompanija koja je prepoznala značaj ovih nastojanja i daje višestruki doprinos pre svega razvoju svesti ljudi o značaju prevencije i dobrog zdravlja, što se pokazalo kao posebno važno u doba pandemije koronavirusa. Takođe, Hemofarm nudi zaokruženu paletu kvalitetnih, dostupnih i efikasnih farmaceutskih proizvoda koji su samo jedan od mogućih načina kako se može unaprediti zdravlje i, što je još važnije, unaprediti prevencija da do tegoba i bolesti ne dođe.

Koncept zdravog životnog stila


Manje mesa u ishrani, bolje zdravlje i zdravija planeta

l Ko­m­pa­ni­ja He­mo­fa­rm na­sto­ji da kva­li­te­t­nim i pro­ve­re­nim sa­ve­ti­ma pri­bli­ži ko­n­ce­pt zdra­vog ži­vo­t­nog sti­la lju­di­ma. Je­dan od pri­me­ra je i ini­ci­ja­ti­va „Meat free Mo­n­day“ („Po­ne­de­ljak bez me­sa“), ko­ja je po­kre­nu­ta u okvi­ru Zdra­v­stve­nog iza­zo­va u ko­m­pa­ni­ji, za za­po­sle­ne, ali sa ci­ljem da se pro­ši­ri i uti­če na ra­zvoj zdra­vih na­vi­ka. Jed­na od njih je ogra­ni­čen unos me­sa. Po­red to­ga što je zdra­vi­ji, ova­kav vid is­hra­ne do­neo bi i sma­nje­nje pri­tis­ka na pla­net, u smi­slu za­ga­đe­nja, jer ži­vo­ti­nje ko­je se ga­je za lju­d­sku is­hra­nu emi­tu­ju vi­še ga­so­va sa efe­k­tom sta­kle­ne ba­šte ne­go au­to­mo­bi­li. Sva­kod­ne­v­na ko­n­zu­ma­ci­ja me­sa mo­že uspo­ri­ti naš me­ta­bo­li­zam, do­ve­sti do pro­ble­ma s ko­žom i ko­som, uzro­ko­va­ti gla­vo­bo­lju ili de­hi­dra­ta­ci­ju i još mno­go zdra­v­stve­nih pro­ble­ma, za­to je i je­dan dan bez me­sa veo­ma zna­ča­jan ko­rak.

PR tekst