ODRŽIVA BUDUĆNOST 2021: Planetu moramo učiniti boljom

Našu planetu smo pozajmili od prethodne generacije, moramo se truditi da je u dobrom stanju ostavimo i budućim pokolenjima, a taj cilj je moguć uz poštovanje principa održivosti

On je na početku upitao učesnike panela koji je put kojim Srbija može da izađe iz globalne ekonomske krize.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob rekla je da UN neprestano traže način da učine svet i planetu boljim.

- Imamo mnogo posla pred nama da ispunimo Agendu 2030 - rekla je Žakob i naglasila da je najvažnije ulagati u obrazovanje i edukaciju dolazećih naraštaja. UN, prema njenim rečima, podržava sve članice kako bi implementirale dostignuća održivog razvoja.

- Samo 10 odsto u Srbiji zna šta je održivi razvoj, dok 60 odsto nikad nije ni čulo. To je snažna poruka za nas i mi sad imamo zadatak da dopremo do svih građana - rekla je Žakob i naglasila da je posebno važno informisati svaku zajednicu i porodicu.

Ona je navela da je dužnost UN da svakodnevno sa Srbijom radi na ekološkoj tranziciji.

- Za pet godina možemo da pokažemo progres - smatra Fransoaz Žakob.

Programski menadžer za životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena pri Delegaciji EU u Srbiji Antoan Avinjon rekao je da je dobar trenutak za razgovor o održivoj budućnosti jer nova Vlada Srbije podrazumeva i novu energiju.

- Planetu smo pozajmili od sledeće generacije. To je važan princip za nas - rekao je Avinjon i dodao da Delegacija EU ima dobru sliku o stanju u Srbiji na osnovu brojnih izveštaja.

- Srbija sada mora biti uključena u akcioni plan - kaže Avinjon i dodaje da, prema izveštajima, u Srbiji postoji mnogo stvari koje treba poboljšati što se ekoloških standarda tiče i kao primer je naveo loše stanje vode Dunava.

Treba jasno identifikovati probleme i zajedno raditi na rešenju, smatra on.

- To je pre svega uloga Vlade Srbije i medija. Ljudi nisu ni svesni ovakvih problema jer se mejnstrim mediji ne bave time. Koji to roditelji žele da im deca udišu loš vazduh? Ispuštanje gasova u Smederevu, recimo, treba da natera ljude da reaguju - navodi Avinjon i dodaje da je potreban naučni prilaz problemu.

Bolji uslovi života

Moderator drugog panela ODRŽIVA EKONOMIJA I POSLOVANJE OD 2021. bio je direktor programa RES Fondacije Aleksandar Macura.

- Godina 2021. je ona u koju smo svi zagledani. Imajući u vidu šta nam je ova godina donela, jedva čekamo da se završi. Međutim, treba da budemo optimisti i da na budućnost gledamo kao na niz prilika koje treba da iskoristimo - naveo je Macura, ističući da u prošlosti postoje podešavanja koja treba da uvažimo ako se već resetujemo na nove načine poslovanja.

On je naglasio da održivost mora da bude ugrađena u osnove poslovanja i da su ljudi tako razmišljali još u 16. veku.

Zatim je zamolio učesnike panela da objasne kako su njihove kompanije odgovorile na krizu izazvanu pandemijom koronavirusa.

Direktor sektora za odnose s javnošću i komunikacije Coca-Cole HBC Srbija Nina Elezović istakla je da je kompanija iskoristila priliku da se još bolje poveže sa zaposlenima.

- Paralelno, kreirali smo i niz digitalnih servisa za kupce kako bismo olakšali poslovanje. Na kraju, ali jednako važno, fokusirali smo se na politiku održivog poslovanja i zaštitu životne sredine, radeći paralelno na unapređenju ambalaže i smanjenju emisije ugljen-dioksida. Politika održivog razvoja sada ima veću ulogu nego ranije - rekla je Elezovićeva.

Menadžer za održivi razvoj i korporativni marketing Hemofarma dr Dušan Stojaković naveo je da je Hemofarm tokom pandemije shvatio da postoje tri stuba zdravlja.

- Poslednji stub je naš radnik u proizvodnji. Ako naša proizvodnja zakaže, to će osetiti ceo sistem javnog zdravlja. Mi smo organizovali rad u četiri smene uz sve mere zaštite - rekao je Stojaković.

Menadžerka korporativnih poslova Apatinske pivare Slobodanka Cucić istakla je da je više nego ikada ranije potrebno da se zaposleni edukuju i zaštite kako bi se sačuvalo zdravlje svih.

- Smatramo da je važno i da edukujemo naše potrošače i zato smo nastavili s našim tradicionalnim kampanjama „Kad pijem, ne vozim“ i „Reciklirajte i vi“ - rekla je Cucićeva i dodala da će volonteri Apatinske pivare u svojim dvorištima zasaditi po jedno drvo i dati svoj doprinos očuvanju i zaštiti životne sredine.

Rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS Siniša Mitrović naglasio je važnost digitalnih platformi tokom pandemije.

- Od brzine prilagođavanja zavisiće opstanak u ekonomiji i na tržištu. PKS zagovara sinergiju znanja. Moramo napraviti dogovor za budućnost i postaviti obavezujuće prioritete - rekao je Mitrović i posebno ukazao na značaj otpornosti lokalne zajednice.

Naglasio je da su klimatske promene veća opasnost od kovida.

- Važno je zatvoriti krug lokalnih dobavljača kako bi sistem bio samoodrživ - rekao je Mitrović i dodao da je ključno da država i dalje bude navigator svih procesa.

„Zasadi drvo“ menja navike

Treći panel MODELI PARTNERSTAVA ZA PROMENE U DRUŠTVU moderirala je novinarka AMG Nevena Topličić. Ona je pozdravila učesnike panela, ali i sve koje idu „zelenim koracima“ ka održivoj budućnosti.

Menadžerka korporativnih komunikacija AMG Irena Petrović istakla je da je AMG svojim projektima pokazao da uloga medija može da bude još veća od podizanja svesti i edukacije građana.

- Krenuli smo od demistifikacije pojma održivosti. Naši ljudi ne razumeju o čemu je reč i zato se trudimo da razumljivim jezikom objasnimo zašto je važno da se menjaju navike i ponašanje ljudi - rekla je Petrovićeva.

Ona je dodala da je kompanija AMG inicijator akcija i da se građani uključuju jer shvataju da je važno da što pre uradimo nešto za našu zajednicu.

Posebno je naglasila značaj masovne akcije „Zasadi drvo“.

- Veoma je važno da shvatimo koliko su neki procesi u prirodi dugoročni. Obišli smo Boljevce, gde smo sadili prošle godine, i videli smo biljke koje su tek malo porasle. Treba da budemo svesni da sada sadimo da bi naša deca imala šume - rekla je Petrovićeva.

Direktor Uprave za šume pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Stamatović podsetio je da se pojam održivost prvo koristio u šumarstvu.

- Građani sve više prepoznaju značaj šuma i nama daju povratnu informaciju kojim funkcijama da damo prioritet - rekao je Stamatović.

Master inženjer šumarstva JP „Srbijašume“ Boris Ivanović istakao je važnost masovnih akcija i podsetio na nekadašnje akcije pošumljavanja u bivšoj državi.

- Takve akcije utiču na pokretanje duha volonterizma i artikulaciju osećaja društvene odgovornosti - rekao je Ivanović i naglasio da je važno približiti građanima šumarsku struku i objasniti koliki je njen značaj.

Izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj JP „Vojvodinašume“ Marko Marinković takođe je ukazao na značaj akcije „Zasadi drvo“.

- Osim 50.000 sadnica, važna je i interakcija s ljudima i približavanje struke okruženju - rekao je Marinković i dodao da je došlo vreme da društvo postane ekološki trezvenije.

Prodekan za naučnoistraživački rad i međunarodnu saradnju Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Mirjana Šijačić Nikolić naglasila je da Šumarski fakultet 5. decembra obeležava 100 godina od osnivanja.

- Povodom jubileja, na sajtu fakulteta biće objavljene dve monografije - rekla je Šijačić Nikolić i dodala da veruje da će Šumarski fakultet zahvaljujući novim programima školovati kadar kakav će ubuduće biti potreban šumarskoj struci.

Kurir.rs/ Jelena Vukić